Србија и политика: Ко је министар без портфеља, чему служи та функција и ко је све био на тој позицији

Поред 25 министарстава и три потпредседника, нова Влада Србије имаће и три министра без портфеља - социјалисте Новицу Тончева и Ђорђа Милићевића, као и потпредседника Странке правде и помирења (СПП) Едина Ђерлека, објавила је мандатарка Ана Брнабић, иако није прецизирала чиме ће се они бавити.

На њиховом месту некада је била Славица Ђукић Дејановић, потпредседница Социјалистичке партије Србије (СПС), која је у две владе између 2016. и 2020. била задужена за демографију и популациону политику.

Претходно је у три наврата била министарка, као и председница Народне скупштине и вршитељка дужности председнице Србије, али улогу министарке без портфеља памти као „можда најделикатнији и најквалитетнији задатак&qуот; који је обављала у јавној служби, каже она за ББЦ на српском.

„Министар без портфеља је апсолутно члан владе, као и сваки други министар, али нема ресор и административни апарат, него га тек формира у зависности од тога који му задатак премијер директно повери.

„То може да буде јако креативан рад, ако добро осмислите реализацију тих задатака које добијете од премијера&qуот;, описује искусна политичарка.

• Енергетика, инфлација, ЕУ интеграције, ни реч о Русији - које су главне поруке експозеа Ане Брнабић
• Нова Влада Србије: Више министарства, више и брига
• Ко је најбржи, а ко најспорији у састављању влада на Балкану

После распада социјалистичке Југославије, девет влада Србије имало је министре без портфеља, а највише их је било у влади социјалисте Мирка Марјановића из 1998. године - чак седам.

Од 2012. године, када је на власт дошла коалиција окупљена око Српске напредне странке (СНС), министри без портфеља били су део свих пет влада, док је између 2000. и 2012. то био случај у два наврата.

Ова функција је „потпуно легитимна ствар, која постоји и у другим државама и није ништа необично&qуот;, објашњава Јелена Лончар, доценткиња на Факултету политичких наука у Београду, за ББЦ на српском.

Међутим, како каже, додељивање ове улоге у Србији често се користи „као још један од начина проширивања владе, намиривање партијских интереса и ухлебљења страначких функционера&qуот;.

Ко је министар без портфеља и како се разликује од других министара?

Влада може имати министре без портфеља, њихов број предлаже мандатар за председника владе, а тај предлог потврђује Народна скупштина при сваком избору владе, наводи се у Закону о влади.

Њихов задатак је да се баве питањима или проблемима који су у тренутку формирања владе веома важни за државу, а рад министра без портфеља „највише подсећа на једну владину канцеларију&qуот;, каже Славица Ђукић Дејановић.

„Министар без портфеља углавном сарађује са институцијама које се баве питањем које је његов задатак у влади и представља неку врсту споне између владиног и невладиног сектора, који се баве истим питањима&qуот;, додаје.

Она је у другој влади Александра Вучића и првој влади Ане Брнабић била одговорна са решавање демографских проблема, а по ступању на функцију, како каже, почела је посао од нуле.

Претходно је била министарка здравља, где је у министарству сачекало „између 350 и 400&qуот; запослених, а „нови су били само она и њен возач&qуот;, додаје.

„Када долазите у министарство, практично настављате рад ваших претходника и приликом промене министра остају стручни људи који настављају посао, док сам министар може да буде политичка личност&qуот;, описује потпредседница СПС-а.

У Вучићевој влади 2016, као министарку без портфеља, сачекала ју је другачија слика.

„Тада сам оформила тим од око 15 запослених, кабинет ми је био сачињен од људи који су у радном односу док траје мој мандат, а преко уговора о делу ангажовали смо и известан број стручњака&qуот;, каже она.

Пут ка министарству - изузетак, а не правило

Брига о демографији, што је био задатак Славице Ђукић Дејановић од 2016. до 2020. године као министарке без портфеља, постала је надлежност Министарства за бригу о породици и демографију, које је оформљено те године.

„Једно од мојих интереса је био да питање демографије прерасте у министарство, али то највише зависи од конкретног задатка министра без портфеља.

„Ако је он дугорочан, као што је, нажалост, популациона политика дугорочан проблем, онда је добро да то прерасте у министарство и стални део владе са одређеним бројем стално запослених људи&qуот;, каже Ђукић Дејановић.

На сличан начин је и Канцеларија за европске интеграције прерасла у министарство којим ће у новој влади руководити Тања Мишчевић.

Овакви примери ипак „нису правило, већ пре изоловани случајеви&qуот;, каже доценткиња Јелена Лончар.

„Ово може да прерасте у министарство ако постоји потреба, али то је често и последица друштвено-политичких околности, пре него нужности.

„Имамо огроман број министара у влади, она је превелика када се додају потпредседници и министри без портфеља - не постоји потреба за толиком владом, нити смо чули ових дана образложење због чега имамо толико владу&qуот;, прича Лончар.

Ко су нови министри?

У новој влади има 28 министара, од тога три без портфеља:

• Ивица Дачић, заменик премијера и министар спољних послова
• Милош Вучевић, потпредседник Владе и министар одбране
• Синиша Мали, потпредседник Владе и министар финансија
• Томислав Момировић, министар унутрашње и спољне трговине
• Раде Баста, министар привреде
• Јелена Танасковић, министарка пољопривреде, шумарства и водопривреде
• Ирена Вујовић, министарка за заштиту животне средине
• Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
• Дубравка Негре, министарка рударства и енергетике
• Маја Поповић, министарка правде
• Александар Мартиновић, министар за управу и локалну самоуправу
• Томислав Жигманов, министар за људска и мањинска права и друштвени дијалог
• Братислав Гашић, министар унутрашњих послова
• Тања Мишчевић, министарка за европске интеграције
• Бранко Ружић, министар просвете
• Јелена Беговић, министарка за науку, технолошки развој и иновације
• Даница Грујичић, министарка здравља
• Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
• Дарија Кисић, министарка за бригу о породици и демографији
• Хусеин Мемић, министар за туризам и омладину
• Зоран Гајић, министар спорта
• Маја Гојковић, министарка културе
• Милан Кркобабић, министар за бригу о селу
• Михаило Јовановић, министар за информисање и телекомуникације
• Марко Благојевић, министар за јавна улагања
• Новица Тончев, министар без портфеља
• Ђорђе Милићевић, министар без портфеља
• Един Ђерлек, министар без портфеља

Сви српски министри без портфеља: Влада Мирка Марјановића из 1998. пионир и рекордер

Друга влада социјалистичког премијера Мирка Марјановића, која је формирана 1998, била је прва после распада социјалистичке Југославије у којој су се нашли министри без портфеља.

Било их је чак седморо, што је број који досад није надмашила ниједна влада Србије, а међу министрима без портфеља нашли су се и некадашња функционерка Српске радикалне странке, сада министарка културе Маја Гојковић, као и бизнисмени Милан Беко и Богољуб Карић.

Наредних шест влада није имало министре без портфеља, да би се ова функција поново јавила у другој влади Војислава Коштунице, која је формирана у мају 2007. и вршила је власт до јула 2008.

Опозициони политичар Драган Ђилас, тада кадар Демократске странке (ДС), био је задужен за Национални инвестициони план као министар без портфеља.

Ова служба је већ 2008. у влади Мирка Цветковића прерасла у министарство које је водила Верица Калановић из партије Г17+.

У Цветковићевој влади такође је постојао један министар без портфеља - био је то Сулејман Угљанин, председник Странке демократске акције Санџака (СДА), а старао се о одрживом развоју недовољно развијених подручја у Србији.

Иако је после избора 2012. прилику да формира власт добила коалиција окупљена око Српске напредне странке (СНС) и Социјалистичке партије Србије (СПС), Угљанин је и у наредне две године за време премијерског мандата лидера социјалиста Ивице Дачића вршио исту функцију.

Србија је у том периоду имала још два министра без портфеља - Александра Вулина, лидера Покрета социјалиста, тада задуженог за Косово и Метохију, као и Бранка Ружића из СПС-а задуженог за европске интеграције.

Док је Сулејман Угљанин био министар без портфеља од формирања владе, Ружић и Вулин су на позиције дошли реконструкцијом 2013.

У првој влади Александра Вучића из 2014, чланица СНС-а Јадранка Јоксимовић наследила је Ружића као министарка без портфеља за евроинтеграције, а Велимир Илић, тада председник Нове Србије, био је министар задужен за ванредне ситуације.

Друга Вучићева влада формирана је у августу 2016, трајала је нешто мање од годину дана и имала је такође троје министара без портфеља.

Док је Јоксимовић остала на истој позицији, Милан Кркобабић, лидер ПУПС-а, именован је за министра без портфеља за регионални развој и координацију рада јавних предузећа, а Славица Ђукић Дејановић, потпредседница СПС-а, била је задужена за демографију и популациону политику.

Ана Брнабић постала је премијерка 2017, али није мењала број министара без портфеља, само што је уз Кркобабића и Ђукић Дејановић, ту функцију понео Ненад Поповић, оснивач и председник Српске народне партије (СНП), који је био задужен за иновације и технологију.

У другом премијерском мандату Брнабић, који је почео у октобру 2020, Поповић је остао на истој позицији, а придружио му се Новица Тончев из редова СПС-а као министар без портфеља задужен за унапређење недовољно развијених општина Републике Србије.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 10.27.2022)