Веће укључивање приватног сектора у управљање миграцијама допринело би економском расту Србије (ВИДЕО)

Веће укључивање приватног сектора у управљање миграцијама допринело би економском и друштвеном расту Србије, закључак је истраживања о могућностима за већи допринос приватног сектора у управљању миграцијама у Србији које је представљено данас у Београду.

Истраживање "Мапирање потенцијала за укључивање приватног сектора у процесе управљања миграцијама: Случај Србије", спроведено је уз подршку владе Швајцарске, Програма Уједињених нација за развој (УНДП) и Међународне организације за миграције (ИОМ) како би се утврдиле могућности, мотивација и спремност приватног сектора да допринесе остварењу циљева утврђених миграционим политикама у Србији.

У сарадњи са Привредном комором Србије УНДП је анкетирао више од 600 предузећа у Србији и испитао њихов став о укључивању све присутнијих циркуларних миграната, као и радно способне популације миграната из трећих земаља, у рад својих компанија.

Такође, истраживање се бавило спремношћу компанија из Србије за јачање сарадње са српским предузетницима у дијаспори.

Шеф развојне сарадње амбасаде Швајцарске у Србији Ричард Коли напоменуо је да његова земља од 2009. године има потписан уговор Миграционог партнерства са Србијом и појаснио да је то посебан облик билатералне сарадње у различитим областима - од подршке система азила до миграција и развоја.

"Швајцарска подржава заједнички програм УНДП-а и Међународне организације за миграције (ИОМ) који се бави миграцијама и одржим развојем у 11 земаља у свету. Србија је веома активна у овом програму и бележи добре резултате, посебно на нивоу локалних заједница. За нас је од посебног значаја у овом програму сарадња са приватним сектором, у земљи и дијаспори, преко Привредне коморе и директно. Тако се подстиче економски развој и самих локалних заједница али и целе земље, и користи се потенцијал миграција", рекао је Коли.

Заменик сталног представника УНДП-а у Србији Анас Карман рекао је да, уз подршку владе Швајцарске и у партнерству са владом Србије и ИОМ-ом, УНДП помаже Србији да искористи процес миграција као подстицај за достизање одрживог развоја.

"Грађани из Србије који живе и раде у иностранству, као и мигранти из трећих земаља, могли би својим знањем и вештинама значајно да допринесу економском развоју земље. Да би српска привреда и друштво искористили овај велики потенцијал, потребно је да пословни сектор буде више укључен у процес управљања миграцијама", рекао је Карман.

Истраживање је показало да су привредници у Србији недовољно упознати са могућностима сарадње са привредницима у дијаспори, њих 66 одсто.

На питање у којим областима и на који начин би могли да сарађују са предузетницима из дијаспоре како би допринели друштвено-економском развоју своје локалне заједнице, само 34 одсто привредника је дало одговор.

Они као најпотребнију виде сарадњу у пласирању производа и услуга, преносу знања, искустава, идеја и иновативних технологија.

Области у којима би сарађивали са дијаспором су екологија (укључујући рециклажу и обновљиве изворе енергије), пољопривреда, информационо-комуникационе технологије, туризам, култура, трговина, инфраструктура и грађевинарство.

Истраживање је показало да велики број привредника, њих 82,5 одсто, није упознат са радним квалификацијама миграната и могућностима њиховог запошљавања у Србији.

Међутим, 60 одсто привредника исказало је спремност да радно ангажује мигранте, а 31 одсто да им омогући обуку.

Међу обукама које су спремни да понуде за мигранте доминирају послови који захтевају ниво средње стручне спреме, као што су водинсталатер, професионална хигијена, тесар и зидар, столар, трговац, механичар, геронто-домаћица, пекар и слично.

У мањем обиму привредници су навели обуке у ИТ сектору, фармацији, стоматологији, здравству, графичком дизајну.

Резултати истраживања су показали да су власници и директори предузећа који имају искуство рада у иностранству обавештенији о могућностима за сарадњу са дијаспором, као и да су у већем броју упознати са квалификацијама миграната и спремнији да их запосле.

Такође, истраживање је показало да би веће укључивање приватног сектора у управљање миграцијама помогло Србији да се лакше избори са два велика изазова са којима се суочава на националном и локалном нивоу.

Најпре би требало да се одговори на потребу за развојем конкурентности и економије базиране на знању и иновацијама, упркос томе што доживљава смањење радно способног становништва услед емиграције и старења популације.

То би, како казују резултати истраживања, допринело да градови и општине у Србији искористе појачан интензитет миграција са којима се сусрећу од 2015. године за развој локалне привреде.

Истраживање је спроведено у оквиру глобалног програма "Миграције у функцији одрживог развоја", који спроводе ИОМ и УНДП, уз финансијску подршку владе Швајцарске кроз Швајцарску агенцију за развој и сарадњу (СДЦ).

ЦЕО ВИДЕО МАТЕРИЈАЛ МОЖЕТЕ ПРЕУЗЕТИ ОВДЕ:

(Бета, 28.10.2022)