Уметност: Слика Пита Мондријана изложена наопачке већ 75 година
Упркос открићу, Мондријанова слика ће и даље бити излагана наопачке како би се избегло њено оштећење.

Уметничко дело апстрактног холандског сликара Пита Мондријана било је излагано наопачке у разним галеријама већ 75 година, тврди историчарка уметности.
Упркос недавном открићу, слика Њујорк сити 1 и даље ће бити качена на погрешан начин како би се избегло оштећење.
Слика из 1941. је први пут изложена у њујоршком Музеју савремене уметности 1945.
Део је уметничке колекције немачке покрајине Северна Рајна-Вестфалија у Дизелдорфу још од 1980.
- Шест линија које чине ремек-дело
- Где је најскупља слика на свету
- Откривена порука на Мунковом „Вриску&qуот;
Кустоскиња Сузен Мејер-Бусер је приметила дугогодишњу грешку док је спроводила истраживање поводом нове изложбе који је музеј спремао о Мондријану почетком ове године.
Међутим, упозорила је да би се слика могла распасти уколико се сада окачи тако да је десна страна окренута нагоре.
Дело Њујорк сити 1 је урађено на самолепљивој траци по узору на уметникову слику сличног имена, Њујорк сити.
'Наопачке'
„Задебљање на мрежи би требало да буде на врху, попут тамног неба&qуот;, навела је Мејер-Бусер за Гардијан, говорећи о недовршеном и непотписаном уметничком делу које чине црвене, плаве и жуте пруге.
„Када сам другим кустосима указала на то, схватили смо да је било веома очигледно и да је врло вероватно да је слика окренута на погрешну страну&qуот;, додала је она када ју је контактирао ББЦ.
Чини се да докази потврђују ову теорију јер се на слици сличног имена, Њујорк, која је изложена у Паризу, задебљане линије приказују на врху, а не на дну.
Штавише, на фотографији из студија утицајног Холанђанина, насталој неколико дана после његове смрти, види се штафелај на којем је ова слика, такође, окренута другачије.
Фотографија је објављена у америчком магазину Град и село у јуну, 1944.

Мондријан је рођен у близини холандског града Утрехта 1872.
Сматра се једним од највећих уметника 20. века и пиониром савременог апстрактног стила, минимализма и експресионизма.
Као суоснивач уметничке групе и покрета Де Стијл, у потрази за „универзалном лепотом&qуот;, развио је нерепрезентативни стил који је назвао неопластицизам.
Преселио се у Париз 1911. и почео да експериментише у кубизму, али је његово име ових дана синоним за модернизам.
Његова дела су имала огроман утицај, не само на свет уметности, већ и на дизајн, архитектуру и моду.
Према галерији из Дизелдорфа, његова серија слика Њујорка из 1941. и 1942, настала непосредно пре смрти у 71. години, виђена је као „револуција у Мондријановом строгом гешталт концепту&qуот;.
Дело Њујорк сити 1 у немачкој галерији описују као „живахан, динамичан ритам обојених, црвених, плавих и жутих пруга које су послужиле као прилично упрошћен сликовни језик са геометријском структуром, сведен на основне боје, уз додатак црне и беле&qуот;.
Како су фотографи оживели дела Паје Јовановића:
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 10.29.2022)
