Академијски одбор за село САНУ наставља сарадњу са Министарством за бригу о селу

Академијски одбор за село Српске академије наука и уметности (САНУ) објавио је данас да подржава посвећеност новоизабране Владе Србије очувању и препороду села Србије, а поновни избор Милана Кркобабића за министра за бригу о селу оцењује као очекивани и примерен.

"Деценијама указујемо на пражњење и пропадање села, као и на чињеницу да су погранична и брдскопланинска подручја веома значајна са економског, популационог, а посебно геостратешког и безбедносног становишта земље. Нажалост, сви наши напори остајали су 'мртво слово на папиру'. Тако је било до 2017. године када о овим, за државу и нацију изузетно битним питањима, постижемо пуну сагласност с министром Кркобабићем", наведено је у саопштењу.

Подсећа се да је почетак те сарадње програм "500 задруга за 500 села".

"Тако се догодило да држава Србија, уз уважавање науке, први пут после Другог светског рата позива сељане да остану на огњиштима својих предака , а да неки из града пређу да живе и раде на селу", подсетили су из САНУ.

Додаје се и да је у сарадњи с Кабинетом за регионални развој, на чијем је челу био министар Кркобабић, 2019. године формирн Национални тим за препород села Србије, који чини 80 врхунских стручњака различитих националности, вероисповести и политичких опредељења.

"Ту сарадњу је председник САНУ академик Владимир Костић оценио као прихватљив образац за сарадњу државе и Академије. Само за годину дана 45 чланова тог тима је сачинило Национални програм за препород села Србије – капитални документ који је темељ за стварање Стратегије о селу", наведено је у саопштењу.

Наведено је и да сарадња са Министарством за бригу о селу и министром Кркобабићем није само декларативна.

"Први пут Академијски одбор за село САНУ је у прилици да позитивно мења стварност у селима Србије. Резултати Министарства за бригу о селу су партнерско дело и Националног тима за препород села Србије и нашег Одбора", пише у саопштењу.

Истакнуто је да се програмом ревитализације задругарства стварају услови за сигурну егзистенцију на селу и да је враћено поверење у такав начин  удруживања.

"Док се до 2017. године гасило на десетине задруга годишње, тај негативан процес претворили смо у сушту супротност.  За четири године основано је више од 1100 задруга, од којих је 207 добило подстицајна средства за технолошки развој. У селима Србије усељено је више од 1100 кућа са окућницом", саопштили су из Одбора за село САНЗ.

Како је прецизирано, у тим кућама сада живи близу 2.000 младих људи чија је просечна старост свега 29,8 година, а са собом су повели 880 деце.

Наведено је и да се водило рачуна о мобилности сељана. па је за две године додељено 35 минибусева за бесплатан превоз мештана у 850 села.

"Мислили смо и на очување културне традиције. 'Михољски сусрети села' прошле и ове године окупили су културно-уметничким и спортским програмима око 250.000 извођача, такмичара и посетилаца. За следећу годину најављен је програм подстицаја покретања привредних активности у селима Србије – старих и нових заната, сеоског туризма, као и реконструкција домова културе", пише у саопштењу.

Указано је да су то резултати и Министарства за бригу о селу и Националног тима за препород села Србије и Академијског одбора за село САНУ и да "представљају историјски искорак у очувању наших села".

"Због свега тога министар Милан Кркобабић има нашу пуну подршку али, пре свега, и нашу чврсту решеност да заједно истрајемо у историјски важној мисији препорода села Србије", истакао је академик и председник Академијског одбора за село САНУ Драган Шкорић.

(Бета, 31.10.2022)