Магла пред вратима: Сетите се и оног пуковника Озне…
Недељник 02.11.2022 | Срђан Ваљаревић
Фотографија: Небојша Бабић Била је недеља, осам сати ујутру, густа магла се спустила и провукла кроз градске и приградске улице, ушла је у олуке и подвукла се под крошње дрвећа, и у стану се никоме није устајало из кревета, то је било очигледно.
Добрила је пригрлила јастук са обе руке и очи су јој биле склопљене, а на спаваћици је имала натпис ‘Животна колотечина је мајка мрзовоље’. Фриц је навукао јорган преко главе и само су му ноге вириле, а на мајици је имао натпис ‘Залуђивање је сигуран пут до параноје’. Мате је дремао на каучу склупчан, колена су му скоро додиривала браду, а на мајици је имао натпис ‘Рутина је пречица до провалије’. Две вреће за спавање су се налазиле испод трпезаријског стола,
