Самит Берлинског процеса: Потписани споразуми о путовањима, признавању диплома и лиценци у региону - шта се мења за Западни Балкан
Самит иницијативе коју је још 2014. године покренула Немачка дао је нови живот пројекту који је у међувремену добио конкуренцију у виду Отвореног Балкана.
Путовање без личних карата, брже признавање диплома и лиценци лекара, зубара и архитеката - то су теме које су приближиле земље Западног Балкана и европске партнере на самиту Берлинског процеса.
Домаћин сусрета, немачки канцелар Олаф Шолц, наследник оснивачице иницијативе Ангеле Меркел, каже да је овај процес важан и за проширење Европске уније (ЕУ) за које тврди да се налази високо на листи његових приоритета.
„Ово показује да је шест земаља озбиљно у покушајима да успостави регионалну сарадњу&qуот;, рекао је Шолц после потписивања споразума.
Ипак, иако је шест премијера споразуме потписивало за истим столом, испред шест једнаких застава Србије, Косова, Црне Горе, Северне Македоније, Албаније и Босне и Херцеговине, политички проблеми Западног Балкана остају изазов, не само за Берлински процес.
Због тога је једно од кључних питања за немачког канцелара била тема немачко-француске дипломатске иницијативе за решење односа Србије и Косова чије је постојање Шолц потврдио, а која још није представљена јавности.
„Споразум мора бити постигнут.
„Немачка и француска влада, као и Европска комисија дају све од себе да би ово било могуће, активно смо укључени у разговоре са обема странама и надамо се да ће ускоро бити могућ напредак али за то нам треба стрпљење и много напора&qуот;, поручио је Шолц.
Председница Европске комисије Урусла фон дер Лајен потврдила је да је иницијатива постала и део дијалога Београда и Приштине у коме посредује Брисел.
- Ко све није део „Отвореног Балкана&qуот; и зашто
- Шта је променио Берлински самит
- Берлински сусрети Србије, Косова и Немачке: Наставак дијалога и санкције Русији кључне теме
Премијери су потписали и декларацију која би требало да помогне у превазилажењу енергетске кризе и зеленој енергији, што је за председницу Европске комисије показатељ заједничког одговора на кризу насталу после напада Русије на Украјину.
„Наше инвестиције на Западном Балкану нису само важне због тржишта, оне су инвестиција у мир и стабилност у читавој Европи.&qуот;
Председница Европске комисије најавила је да ће Западном Балкану од јануара бити доступно 500 милиона евра кроз пројекте да би се брзо помогло енергетски угроженим домовима и привреди, док би још 500 милиона евра кроз пројекте стигло у инвестиције у енергетску инфраструктуру, највише у зелену енергију.
Наредне године, самит ће бити одржан у Тирани, главном граду Албаније.
„Ангела Меркел је била у праву: тајна за то што у овом тешком тренутку за евроатлантску заједницу имамо уједињен регион налази се у Берлинском процесу&qуот;, рекао је албански премијер Еди Рама.
Берлински процес није једина иницијатива за привредну сарадњу у региону Западног Балкана.
Пројекат Отворени Балкан, који удружује половину чланица Берлинског процеса са Балкана, конкурише немачкој иницијативи.
Шта је потписано у Берлину?
- Споразум о путовању са личним картама - најважнији за грађане Косова и Босне и Херцеговине којима су и даље потребне визе да би путовали на једну од ове две дестинације. Држављани неких земаља, попут Србије, већ имају ову могућност због ранијих споразума.
- Споразум о признавању факултетских диплома - предвиђено је скраћивање периода за признавање диплома на 14 дана.
- Споразум о признавању лиценци лекара, стоматолога и архитеката - за професије које највише недостају на тржишту рада, предвиђено је аутоматско признавање професионалних квалификација.
Берлински процес
- основан 2014. на иницијативу Немачке, а прва конференција одржана је у Берлину;
- има за циљ да споји шест земаља Западног Балкана (Србију, Црну Гору, Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Косово, Албанију) са девет чланица ЕУ и Великом Британијом, институцијама Европске уније, међународним финансијским институцијама и регионалним иницијативама за сарадњу;
- шефови влада састају се на самитима у различитим европским градовима, ресорни министри разговарају о посебним темама, а регионалне иницијативе за сарадњу раде на усаглашавању детаља.
Отворени Балкан
- настао 2019. године на састанку председника Србије, премијера Албаније и Северне Македоније у Новом Саду;
- у чланство ушле Србија, Албанија и Северна Македонија, док су се Босна и Херцеговина и Црна Гора појављивале као гости на појединим самитима, али до сада нису постале пуноправне чланице;
- процес је оформљен под именом Мини Шенген Вашингтонским споразумом Србије и Косова 2020. године, а било је предвиђено и прикључивање Косова иницијативи, али до тога никад није дошло.
Берлински процес вратио се у Берлин
Са великим амбицијама и под вођством тадашње немачке канцеларке Ангеле Меркел 2014. кренуло се у процес који је требало да зближи земље Западног Балкана, као и да их приближи чланству у Европској унији.
Осам година касније, земље Западног Балкана нису много ближе ЕУ, а међу њима постоје мање-више исте баријере.
Укидање роминга у региону засенило је мноштво потписаних декларација на самитима широм Европе, али није помогло да процес не падне помало у заборав, па се у 2021. о овој иницијативи није говорило, а велики састанци потпуно су изостали.
Ардијан Хачкај, истраживачки директор Института за сарадњу и развој из Тиране, каже да је овај процес значајан јер нуди могућности да се у комуникацију око регионалних питања укључе они чији се глас ретко чује.
„То је једини такав форум који ствара окружење за цивилно друштво да се сусретне са политичарима и, за мене, то је једно од највећих достигнућа - тако омогућава учешће грађана.
„За нас, то је механизам усклађивања са ЕУ - има инвестициони план од 30 милијарди евра, што није много, али ни мало, има зелену агенду и заједничко регионално тржиште.&qуот;
У том механизму настале су и идеје које су развијане у пројекту Отвореног Балкана, сматра Едвард П. Џозеф.
„Отворени Балкан није отворио нова питања - теме туризма, уметности и културе нису биле велики новитети.
„Основне идеје преузете су из Берлинског процеса, са намером да се покаже да их је могуће спровести.&qуот;
Отворени, али непотпуни Балкан
Водеће политичке личности Србије, Северне Македоније и Албаније од 2019. тврде да су решили да преузму ствар у сопствене руке.
Оснивање иницијативе која је најпре названа Мини Шенген, а онда преименована у Отворени Балкан, треба да покаже да Београд, Скопље и Тирана могу и сами да се организују.
„Многи посматрачи оцењују Отворени Балкан као компетитиван или супротстављен Берлинском процесу јер су га три земље створиле у тренутку кад је процес проширења ЕУ био у приличној мери заустављен, па се његово стварање може тумачити и као чин пркоса.
„Његово постојање је и непожељни подсетник на време кад Западни Балкан није био при врху приоритета ЕУ, а Берлински процес био је успаван&qуот;, каже Маргит Вунш Гарман, истраживачица Немачког института за спољну политику и безбедност.
Она додаје да је снага пројекта и у чињеници да су иницијативу основале Србија и Албанија, две земље које нису природни савезници.
Отворени Балкан 2022. године: наранџасто - чланице иницијативе Отворени Балкан, жуто - чланице Европске уније, сиво - ниједно од наведеног
„Пројекат показује да можемо да привучемо пажњу иностраних партнера не само ратом, него и сарадњом, а то је веома добро - овај пројекат врши притисак на Европску унију да, ако ствари не буду рађене брже, ми ћемо сами узети ствар у сопствене руке.
„Ипак, за мене је Отворени Балкан визија, а да бисте били иницијатива, треба да испуните неке услове: документ о заједничким политикама, циљеве, механизме, буџет&qуот;, сагласан је истраживачки директор Института за сарадњу и развој из Тиране Ардијан Хачкај.
Маргит Вунш Гарман каже да се у чињеници да је иницијатива далеко мање строго устројена крије још један могући квалитет Отвореног Балкана.
„Формат међувладине сарадње и чињеница да нема посебног уговора или оквира дозвољава да свака учесница одабере у којим пројектима би желела да учествује.
„Ово може бити и доња граница за учешће неке од три земље које нису чланице, и то на пројектима који су за њих важни и корисни.&qуот;
Шетња три лидера кроз центар Новог Сада, заједничке посете и дегустација бројних вина на сајму овог пића илустрације су важне личне улоге кључних политичких фигура у три земље: Александра Вучића, председника Србије, Едија Раме, премијера Албаније и Зорана Заева па Димитра Ковачевског, премијера Северне Македоније.
Телевизијски преноси њихових дружења за неке ће постати снажније обележје иницијативе од усаглашеног заједничког тржишта рада, могућности да радници раде у било којој од три државе.
„Овај процес има јавну компоненту и, док неки мисле да је боље имати бирократски процес у институцијама, попут Берлинског процеса, мислим да је добро и што су се три лидера јасно обраћала јавности.
„Било је ту и политичког позоришта, али је тиме још и јасније да је тако нешто неопходно на Балкану&qуот;, сматра Горан Булдиоски из Фондације за отворено друштво.
Без састанка Вучић - Курти
Када је први пут најављен у августу 2022, самит Берлинског процеса означен је и као место могућег новог сусрета српског председника Александра Вучића и косовског премијера Аљбина Куртија, у организацији немачког канцелара Олафа Шолца.
Ипак, самит је одржан у формату састанка премијера, па председник Вучић није био у Берлину - Србију је представљала недавно поново изабрана премијерка Ана Брнабић.
Да се на оваквом сусрету радило потврдила је Амбасада Немачке на Косову у одговору на питања приштинске Газете Експрес.
„Ове јесени, као део Берлинског процеса, канцелар Шолц позваће обе стране у циљу даљег посредовања у дијалогу. Припреме за овај сусрет су у току&qуот;, навела је тада Газета Експрес позивајући се на информације из Амбасаде Немачке.
Претходни такав сусрет десио се у мају 2022, док је у међувремену из више извора потврђено да Немачка, заједно са Француском, стоји иза нове иницијативе у преговорима Србије и Косова.
Каква је будућност?
Иако може бити позитивна ако би се радило на елементима обе иницијативе који приближавају земље, може бити и сасвим другачија, сматра Горан Булдиоски.
„Најгори сценарио био би да се енергија троши у наводном или стварном надметању две иницијативе.
„Региону је потребна сарадња, не наративи који се надмећу.&qуот;
Једначина постаје сложенија када се у све укључи и званични Вашингтон, који је под ранијом администрацијом Доналда Трампа снажно подржао тадашњи Мини Шенген, а онда је и тим Џозефа Бајдена често слао позитивне поруке Отвореном Балкану.
„САД треба да унесе сопствену енергију и динамизам у процес који предводи Немачка, ради са Берлином да учеснице испуњавају оно на шта се обавежу и координира сарадњу са Европом.
„САД не треба да се надмећу са ЕУ или Немачком, као највећом економском силом у Европи, у области привреде или трговине&qуот;, сматра Едвард П. Џозеф.
Ипак, истраживачки директор Института за сарадњу и развој из Тиране Ардијан Хачкај види и - добитну комбинацију.
„Ако можемо да искористимо сирову балканску снагу, која долази кроз Отворени Балкан, у оквиру Берлинског процеса, који пружа Европска унија, то може бити веома добра ствар.&qуот;
Предавач на америчком универзитету Џонс Хопкинс Едвард П. Џозеф ствари враћа на почетак и упозорава да је економска моћ заправо - политичка, а да постојање привредне сарадње две земље не значи и њихово истинско партнерство.
„Економски проблеми у региону су у суштини политички, а не економски, па се морамо питати који ће приступ решити ове политичке проблеме јер је то оно што људе на Балкану оставља сиромашним.
„Ако кренемо путем Отвореног Балкана, ризикујемо да те политичке проблеме увећамо: три земље које нису део тог пројекта су три земље које имају озбиљне проблеме са Србијом, осећају се угрожене пробуђеним српским национализмом под председником Александром Вучићем.&qуот;
Џозеф каже да Отворени Балкан представља ризик јер даје одрешене руке доминацији Србије, а то је, сматра он, разлог за озбиљну бригу.
„Да је Србија демократска земља, то не би био проблем - Немачка је економска сила у Европи, али то није проблем, јер је Немачка демократија.
„Када Србија постане демократија, ни на Балкану то неће бити проблем - али то није случај сада, не са земљом која није демократија која функционише, већ је у многим аспектима аутократија.&qуот;
Четрнаест година после проглашења независности, Косово је признало око 100 земаља. Ипак, тачан број није познат.
Приштина наводи бројку од 117 земаља, а у Београду кажу да их је далеко мање.
Међу земљама Европске уније које нису признале Косово су Шпанија, Словачка, Кипар, Грчка и Румунија, а када је реч о светским силама, то су Русија, Кина, Бразил и Индија.
Косово је од 2008. године постало члан неколико међународних организација, као што су ММФ, Светска банка и ФИФА, али не и Уједињених нација.
Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук
(ББЦ Невс, 11.03.2022)

















