Посао и флексибилно радно време: Зашто радни дан треба да траје краће

Током пандемије, у многим компанијама надлежни су размишљали о добробити радник и томе шта чини фирме продуктивним, што је нагнало послодавце да покушају да осмисле нову врсту радне недеље.

Много се говорило о четвородневној радној недељи, али и поред чињенице да су викенди који трају три дана сјајни, сабијање пет дневних радних дана у четири може бити стресно за многе раднике и њихове послодавце, за неке чак и потпуно неоствариво.

Али појавиле су се друге алтернативе овој идеји.

Неки психолози који се баве организацијом компанија предлажу краћи радни дан.

Завршити све у краћем временском периоду, на пример за шест сати уместо за осам, може бити практично решење за разна предузећа, а такође били би постигнути значајни ефекти у побољшању живота радника.

• Како заобићи све скривене замке огласа за посао
• Мејлови у превозу „треба да се рачунају као посао&qуот;
• Постоји ли леп начин да некоме дате отказ
• Визе за дигиталне номаде маме раднике у иностранство

„Постоје компаније које морају бити доступне пет дана недељно,&qуот; каже Селест Хедли, ауторка књиге Не радити ништа: Како се одмакнути од превише рада, претеривања и премало времена за живот (До Нотхинг: Хов то Бреак Аваи фром Оверворкинг, Овердоинг, анд Ундерливинг).

„Њима би било лакше и прикладније да се скрати радни дан.&qуот;

У теорији, краћи радни дан можда делује као сањарија - сви послодавци ипак желе да искористе што је више могуће радно време запослених, а „идеја осмочасовног радног времена је у потпуности уписана у индустријализовано друштво,&qуот; каже Хедли.

Међутим, постоје јаки аргументи зашто је краћи радни дан повезан с побољшаним расположењем радника и потенцијалном већом продуктивношћу.

Могуће је да, супротно већ утврђеним правилима, запослени би радили ефикасније и сконцентрисаније, ако би ишли кући раније.

„Добро је имати приоритете&qуот;

Осмочасовни радни дани су стандард у многим индустријама, а тешко је уздрмати те структуре, каже Адам Грант, професор организационе психологије у Вортон школи за бизнис при Универзитету у Пенсилванији.

„Склоност ка статусу кво је реалност. Људи често узимају здраво за готово навике с којима су одрасли.

„Сви које су они знали су радили пет дана недељно и осам сати проводили на послу. Делује као да је то неизбежно.&qуот;

Запослени такође имају улогу у одржавању ове структуре радног дана, тврди он, рекавши да недостатак еволуције је заправо „мањак маште&qуот;.

„Уместо да се стварно мере резултати запослених, лакше је бројати сате које су провели на послу и претпоставити да је више боље.

„Ту претпоставку треба укинути.&qуот;

Хедли се слаже да осмочасовни радни дан није најбољи формат за запослене.

„Што се тиче наше когниције, ми имамо само ограничену количину пажње током дана,&qуот; она каже.

„Када покушавате да присилите мозак да се сконцентрише ван тог периода, видећете да резултати изостају и да на крају се посао заврши у изгарању.

„На крају ћете направити још више грешака, бићете мање иновативни, направићете разне пропусте. А то значи да сте мање ефикасни.&qуот;

Заправо, многе студије показују да дуже радно време није у корелацији са већом продуктивношћу.

У истраживању спроведеном на Стенфорд универзитету закључено је да постоји горња граница продуктивности: резултати запослених значајно опадају после 48 сати.

А други стручњаци предлажу да је оптимални број радних сати требало бити још мањи, у зависности од врсте посла, неки тврде да не треба радити дуже од 35 сати недељно, то јест шест сати дневно, што је приметно мање од осмочасовне радне недеље.

Погледајте видео: Први посао за младе са интелектуалним потешкоћама

Норвешка и Данска имају радне недеље које су краће од 40 сати, а налазе се на другом и седмом месту најпродуктивнијих земаља.

На крају крајева, запосленима су потребне паузе током дугог седења за радним столом, што значи да чак и најпродуктивнији радници не проводе сваки тренутак гинући на радним задацима.

Истраживање у коме је учествовало 2.000 запослених у Великој Британији, показало је да у просеку, људи осећају да су продуктивни током отприлике пола радног времена.

Ако би се радно време скратило, људи би били мотивисани да буду дуже сконцентрисани.

Радећи краће, уместо што комбинују рад и губљење времена током осам сати, радници ће бити продуктивнији.

Повећана продуктивности може бити резултат бољег радног морала и физичког здравља, што је последица уравнотеженијег односа између посла и приватног живота и краћих радних дана.

Ово се испоставило као тачно у случају медицинских сестара у старачком дому у Шведској, где је две године спровођен програм радног времена од шест сати.

Медицинске сестре тврде да су биле задовољније на послу, мање су узимале боловања, што им је омогућавало да организују 85 одсто више активности са становницима дома.

Има смисла, каже Грант, да краћи радни распоред доноси повећану продуктивност.

„Добро је имати приоритете,&qуот; каже он.

„Када имате мање времена, бавите се стварима које су стварно важне. То значи да ће менаџери захтевати мање активности којима се попуњава радно време, а такође и мање сувишних састанака ће бити организовано.&qуот;

Последица тога је што се ефикасност код многих радника повећава, а број грешака смањује.

„У свету где нам пажњу скреће читав спектар приоритета, краћи радни дан ће заправо бити дан испуњен радом, а не рад уз гомилу других споредних ствари,&qуот; каже Грант.

„Ако размишљамо о болницама, људи који се баве софтвером или рачуноводством, на пример, где је обраћање пажње на детаље важно, очекивао бих да би краћи радни дан смањио број грешака.&qуот;

Могуће замке

Иако постоје јасне предности краћег радног дана, Грант каже да то не значи да не постоје ствари које могу да крену по злу.

Прво, каже он, не постоји гаранција да ће сваки радник бити једнако продуктиван током краћег радног дана, што је посебно тачно код радника који нису у потпуности посвећени послу.

Али, ако људи избегавају задатке који су им поверени, додаје он „то је пропуст менаџмента.

Ако не можете да верујете запосленима да ће бити продуктивни, ако раде мало мање, то значи да или нисте запослили адекватног радника или не умете да одредите задужења или сте лош лидер.&qуот;

Краћи радни дан може да додатно компликује ствари, каже Хедли, мултинационалним компанијама у одређеним областима, јер ће краћи дан смањити могућност комуникације између различитих временских зона.

Такође, краћи радни дан може створити скривене трошкове послодавцима - на пример у студији спроведеној у Шведској, једна установа је морала да запосли више медицинских сестара које да би надокнадила скраћено радно време.

• Од „поносне&qуот; до „понижавајуће&qуот; професије: „Посао учитеља мора да се воли”
• Зашто радна недеља треба да буде краћа
• Кључ успеха - размишљај као Ајнштајн

Ипак, веома је важно истаћи да у индустријама које захтевају ангажовање у трајању од 24 сата, попут здравственог сектора, постоје другачије потребе за запошљавањем, док индустрије у којима се стварају ново знање и информације ће имати другачије трошкове.

Можда најзначајније, постоји опасност да скраћење радног дана неће променити колико људи раде; чест је случај да људи који раде осам сати морају да раде више од тога.

Другим речима, тврди Хедли, ако ће компаније пустити људе да раније иду кући, важно је да они не раде ван радног времена, што је стандардна пракса у многим пословима.

Сан или реалност?

Без обзира на могуће проблеме, заокрет ка краћем радном дану је ближи реалности него што је то икада раније био.

Под утицајем пандемије, неки послодавци активно размишљају, чак и пропитују радни статус кво.

Многе компаније су дозволиле нове начине рада, попут асинхроне комуникације или рада на даљину, па се и сам појам продуктивности не посматра на исти начин.

Значајни помак је покушај да се успостави радна недеља од четири дана.

Иако није раширена појава, а у многим земљама и разним компанијама је у фази испробавања, о томе се све више прича када се разговор поведе на тему како организовати посао у измењеном свету.

Међутим, четвородневна радна недеља не одговара свима.

Многим компанијама које не могу да дозволе да не раде још један дан током недеље, краћи радни дани су „прихватљивији&qуот;, каже Грант.

Постоји једна група, додаје Грант, која би несумњиво имала користи од краћег радног дана: запослени родитељи.

Он верује да чињеница да се у већем делу света радни дан се завршава два сата после краја часова у школи је проблематична:

„Хаос који се ствара код родитеља који покушавају да воде рачуна о деци после школе није занемарљив.

„То је једно од најизазовнијих и најстреснијих искустава кроз које људи прођу током радног века, тако да постоји велика могућност да се ствари боље ускладе у том домену.&qуот;

Остаје нам да видимо колико ће компанија сматрати да је краћи радни дан изводљива могућност.

Али они који се на то одлуче, могу да очекују директну користи, каже он.

Он верује да запослени који почну да раде краће радно време ће одмах видети користи, али и компаније у којима они раде такође.

„Већина људи којима се понуди могућност да раде краће, прихватиће то као огромну предност,&qуот; каже он.

„Они ће бити захвални за то. Тиме се ствара већа лојалност према компанији. А онда су и мотивисанији. Радиће вредније током краћег радног времена, а и водиће се приоритетима.&qуот;

Погледајте видео: Менструални одсуство - женско право или непотребно боловање

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.07.2022)