TikTok: Da li tiktokeri sa Balkana zarađuju na nacionalnim tenzijama
Na TikToku sve su popularniji „lajv mečevi" u kojima se tiktokeri takmiče za donacije pratilaca - što često rade mečevima poput „Srbija protiv Albanije".
Sa leve strane ekrana 21-godišnja Nina, iza koje je zastava Srbije, uzbuđeno publici govori „'ajmo, 'ajmo, 'ajmo" - dok njen „rival" iz Albanije sa druge polovine ekrana, sa crveno-crnom zastavom oko vrata, takođe poziva gledaoce da mu pomogne da pobedi.
„Veseli se srpski rode, srpski rode do slobode" odjekuje snimkom, dok oboje od pratilaca traže da što više „tapkaju" i baš njima šalju giftove, odnosno novac.
Sve to kako Srbija ne bi izgubila od Albanije - i obrnuto - u samo jednom u nizu lajv mečeva koji su u poslednjih godinu i kusur dana preplavili TikTok.
„Nije to neka mržnja, to su sve prijateljski mečevi. Kao što postoje utakmice u fudbalu ili tenisu tako i ovde ljudi tako igraju lajv mečeve", kaže Nina za BBC na srpskom.
Društvena mreža TikTok, posebno popularna među mladima, prepuna je zanimljivog i edukativnog sadržaja, ali i lajvova u kojima ima prepucavanja na nacionalnoj osnovi, svađa i uvreda, a na čemu pojedini tiktokeri na Balkanu i zarađuju.
Tokom tih lajvova, javljanja i(li) pravljenja sadržaja uživo, gledaoci tiktokerima i jutjuberima mogu da šalju novac, ukoliko im se njihov sadržaj sviđa.
„Kako to obično biva, ljudi kod nas su došli na ideju da za privlačenje publike iskoriste nacionalnu netrpeljivost i podele koje postoje na ovim prostorima", kaže Strahinja Ćalović, stručnjak za društvene mreže i digitalni marketing.
„Najčešći lajvovi su upravo to: Srbija protiv Albanije, Srbija protiv Bosne, čak je bilo i protiv Kosova, kada se raspiruju nacionalizam i mržnja kako bi akteri zaradili novac", dodaje on.
Iako je prošlo više od dve decenije od ratova i sukoba na Balkanu, nacionalne tenzije nisu nestale. Neretko provejavaju medijima, a pojedini političari ih potpiruju izjavama - pogotovo kada su tema ratovi u kojima se raspala Jugoslavija tokom 1990-ih.
„Ti lajv mečevi su politika u malom, to je farsa", dodaje Ćalović, na društvenim mrežama poznat po nalozima Aca informacija i Tatin dnevnik.
Iz TikToka do objavljivanja teksta nisu odgovorili na pitanja BBC novinara o načinima praćenja i regulisanja ovakvog sadržaja, kao ni o korisnicima koji ga objavljuju.
- BBC istraga - TikTok zarađuje na sirijskim porodicama koje prose uživo
- TikTok će zabraniti deci da strimuju uživo
- Kako je TikTok 2020. promenio svet
To je diskurs uz koji mladi rastu i potpuno je očekivano da u takvom kontekstu oni produžavaju model na koji su navikli, ali kroz medij koji je njima bliži, objašnjava za BBC na srpskom sociolog Dalibor Petrović.
„A kada na takav diskurs i toliku istoriju neprijateljstava stalno dolivate ulje na vatru, posledica je da takav model kroz njih nastavlja da živi", navodi Petrović, koji se bavi sociologijom u digitalnoj sferi.
TikTok je nastao 2016. u Kini, koristi ga uglavnom mlađa publika i poslednjih godina često je na listama najpopularnijih i najbrže rastućih društvenih mreža na svetu.
https://www.youtube.com/watch?v=GAhPTOEDOZU&ab_channel=Utbildare
Nedavna BBC istraga otkrila je slučaj raseljenih porodica iz Sirije koje su preko sličnih lajvova na TikToku molile za donacije, što su im omogućavali takozvani „TikTok posrednici" koji su im obezbeđivali telefone i opremu za emitovanje uživo.
Kompanija je uzimala i do 70 odsto od njihovih prihoda, otkrila je istraga BBC-ja.
O nacionalizmu na TikTok lajvovima
Tema lajva može biti bilo šta.
Da neko gleda kako jutjuber ili jutjuberka igraju video igre, pričaju o nečemu neobaveznom ili jednostavno prave bilo kakav sadržaj koji misle da će biti zanimljiv njihovoj publici.
I za to, kao znak podrške, od publike mogu da dobiju bakšiš.
Na TikToku je tako moguće organizovati i lajv mečeve, kojih ima širom sveta, a među tiktokerima sa Balkana, najpopularniji su upravo oni kada se učesnici dele po nacionalnim osnovama, kaže Ćalović.
Ali i ne samo - bilo je, na primer, i lajvova Crvena zvezda protiv Partizana.
„Ima svega, podele su najlakši način da se zaradi novac kod nas", kaže Ćalović.
Tokom takvih lajvova može se videti i čuti svašta - od podizanja tri prsta ili pravljenja albanskog orla rukama, do prepucavanja, uvreda i svađa, a sve u cilju privlačenja giftova, odnosno donacija.
Ko za pet minuta, koliko traje partija, dobije više giftova i podrške, taj je pobednik.
- Čiji je dvoglavi orao i zašto se pokazuju tri prsta
- Slavlje Šaćirija i Džake sa 'dvoglavim orlom' isprovociralo Srbiju
- Sve srpske zastave: Od dvoglavog orla, do petokrake i nazad
„Uglavnom se sve svodi na međusobno vređanje, iako oni pritom nisu zaista u svađi - zašto bi i bili, a i da bi počeo lajv oni prvo moraju da se dogovore", navodi Ćalović.
Sve vreme stižu i komentari gledalaca, a koji u ovakvim slučajevima često imaju veze sa prepucavanjima po nacionalnoj osnovi.
Sociolog Dalibor Petrović smatra da je to model koji se „preliva iz tradicionalnih medija i tradicionalnih obrazaca politike, koju oni slušaju svakodnevno".
Pitanje je, dodaje, i koliko to oni doživljavaju kao jedan od detalja šire i veće zavade, a koliko kao „zabavu u ključu na koji su navikli".
„Na kraju, kao što to obično biva, najčešće su neki ljudi zavedeni, a drugi profitiraju iz te zavedenosti", navodi.
On tu ipak dodaje da u TikTok lajvovima ne mora „nužno da se radi o nacionalnoj mržnji", već „pomalo izvitoperenoj varijanti patriotizma".
Nina kaže da ona tokom njenih lajv mečeva ne širi mržnju, kao i da nije reč o nacionalizmu, već „patriotizmu i ljubavi prema vlastitoj zemlji".
„On stavi zastavu njegove zemlje, a ja moje, zato što sam ponosna na nju - to nije nacionalizam", kaže ona.
Za sebe kaže da nije tiktokerka, već strimerka - bavi se samo uživo emitovanjem sadržaja na društvenim mrežama - strimovanjem.
„Bavim se time od 2014. ili 2015. godine, prvo sam počela na Jutjubu, gde sam strimovala video igre, a od skoro sam počela da se bavim i TikTokom", kaže.
Kako navodi, mečeve sa srpskom zastavom u pozadini igrala je protiv raznih država, ne samo regionalnih, poput ljudi iz Turske, Amerike i Engleske.
A na kritike da igranje na nacionalnu kartu na Balkanu uvek može da bude problematično i da izazove napetosti, Nina odgovara da je to do „zatupljenosti ljudi".
„Ja ne širim mržnju, možda druga strana da, ali mene to ne zanima", navodi Nina, ne želeći da otkrije prezime.
„Neki i puštaju nacionalističke pesme, ali ja ne... Ja puštam pesme koje izražavaju ljubav prema mojoj zemlji", dodaje.
U činjenici da tiktokeri zajedno zarađuju od ovih mečeva, takođe ne vidi ništa sporno, ističući da im ljudi „dobrovoljno sve šalju" i da „niko nikoga ne primorava ni na šta".
„Kao što postoje strimovi na Jutjubu, pa ljudi doniraju... Tako je i ovde", navodi.
TikTok od transakcija tokom svakog lajv meča uzima deo za sebe - koliki, nije do kraja poznato.
„Jutjub uzima 30 odsto, minus porezi, a poznato je da TikTok uzima više", kaže Ćalović.
Ćalović, koji prati i aktivan je na svim društvenim mrežama, kaže da je na TikToku primetio najviše naloga i sadržaja sa nacionalističkim tonovima.
Kako zarađuju tiktokeri?
Nina kaže se strimovanjem bavi da bi finansijski pomogla porodici.
„Ljudi vole te lajvove i traže to, a i ja volim da ih snimam", kaže ona.
A koliko od toga može da se zaradi?
„Neodređeno je, zavisi koliko ljudi podrže nekoga, ali ne može mnogo", navodi Nina.
Ostvariti prihod na TikTok i Jutjub lajvovima nije nimalo jednostavno - potreban je zanimljiv sadržaj, veliki broj pratilaca, da su oni verni i spremni da se zbog jutjubera ili tiktokera odreknu određene sume, kolika god ona bila.
„Za razliku od Jutjuba, gde se tokom lajva na ekranu pojavi da je uplaćeno pet centi, deset denara, hiljadu dinara ili koliko već, na TikToku je to skrivenije, kao u video igrama", kaže Ćalović.
Korisnici TikToka prvo za pravi novac kupuju takozvane koinse (novčiće), a koji funkcionišu kao virtuelna valuta u okviru te društvene mreže.
Sličan princip postoji u svetu video igara, gde se novcem takođe uglavnom kupuju nekakvi novčići, a potom je od njih moguće kupiti jače oružje, lepšu odeću za vašeg lika ili nešto slično.
Isto je i tokom TikTok lajvova, samo što publika od tih koinsa može da kupi giftove (poklone) i pošalje ih onima koji imaju lajv, kao znak podrške.
Za virtuelnu ružu je, na primer, potrebno izdvojiti nekoliko centi, ali da biste poslali virtuelnog lava potrebno je izdvojiti - 471 dolar.
- Od neuspešnog sajta za upoznavanje do najposećenije video platforme - 17 godina Jutjuba
- Jutjuberka zaradila milione od priča o serijskim ubicama - dok se šminka
- „Kako sam se zaljubila u lažni profil“
Tiktokeri kasnije giftove mogu da prebace nazad u koinse, a njih u novac koji podižu sa Pejpala, platforme koja se bavi novčanim transakcijama preko interneta.
„Međutim, ne dešava se tako često da neko, što zbog publike, što zbog kupovne moći, tek tako šalje giftove, osim ako grupa pratilaca nije baš velika", kaže Ćalović.
„I onda su se setili da prave duele, kojih ima širom sveta", dodaje.
Pogledajte video: Tri najčešća načina za hakovanje naloga
Ćalović dodaje da zarada varira od meča do meča, ali kaže i da suma može da pređe 1.000 evra, „u slučaju da neko ima superfana".
Jedan od sličnih slučajeva objavio je jutjuber Mario Vrećo u njegovom videu o lajv mečevima na TikToku.
Sara Damnjanović, jedna od najpoznatijih tiktokerki u Srbiji i regionu, tada je - sa srpskom zastavom u pozadini - igrala protiv momka koji je navodno iz Turske.
Iza njega je bila turska zastava, a na licu je imao vojničku fantomku, sa manjom turskom zastavom na čelu.
Damnjanović je bila u velikom zaostatku, da bi joj jedan od gledalaca po imenu Adrijan, u poslednjim sekundama meča, kako ne bi izgubila, poslao planetu - vrednu 235 dolara.
Reč je o nekadašnjoj misici i tekvondistkinji, koja na društvenim mrežama važi za influenserku, a na TikToku je poznata kao SaraTKD.
Do nedavno je imala nalog sa više od 2,2 miliona pratilaca, ali je taj profil u međuvremenu obrisan.
- Od ukosnice do kuće – unosna razmena putem TikToka
- Tajni svet ispovesti na internetu - kako čitanje tuđih tajni utiče na naše emocije
- Tajni svet trgovine golišavim fotografijama
Njena sestra Anja Damnjanović, poznata kao AnjaTKD, takođe često ima lajv mečeve.
Na pitanje da li bi govorile za BBC odgovor je glasio da su „Sara i Anja na putu i imaju dosta obaveza, tako da trenutno nisu u mogućnosti".
Do trenutka objavljivanja teksta, na zahtev za izjavu nije odgovorio ni Nikola Baždar, tiktoker čiji je lik takođe čest u lajvovima „Srbija protiv Albanije".
Na Jutjubu se može naći stari snimak njegovog lajv meča protiv Egzona Plisija, koji se na mrežama predstavlja kao albanski komičar iz Nemačke, nazvan Kosovo/Albanija protiv Srbije.
Novinari BBC na srpskom nisu mogli da stupe u kontakt ni sa Plisijem do objavljivanja teksta.
Iako su tu bile zastave i Kosova i Srbije, meč je završen u prijateljskoj atmosferi.
„Dobra utakmica, brate, hvala što si igrao", ponavljali su i jedan i drugi.
Ipak, tokom lajv mečeva na kojima Baždar učestvuje često se mogu čuti i raznorazne uvrede.
Pogledajte video: Pronašla oca preko Fejsbuka posle 58 godina
Regulisanje sadržaja
U zvaničnim pravilima korišćenja TikToka navodi se da je reč o „raznolikoj i inkluzivnoj zajednici u kojoj nema tolerancije za diskriminaciju."
„Ne dozvoljavamo sadržaj u kojem postoji govor mržnje, koji sadrži nasilničko ponašanje i takav sadržaj ćemo ukloniti sa naše platforme", piše na njihovom sajtu.
Profili koji se time bave će biti zabranjeni, dodaju.
Kako navode, zabranjene su i uvrede na osnovu rase, etniciteta, nacionalnog porekla, religije, seksualne orijentacije, pola, roda ili invaliditeta.
Ćalović kaže da TikTok, poput Fejsbuka i svih sličnih mreža, želi da bude prilagođen deci i svim uzrastima.
„Na mrežama sve uglavnom kontrolišu algoritmi koji automatski prepoznaju krv, nasilje, seksualno eksplicitni sadržaj i taj sadržaj se automatski uklanja", objašnjava.
- Srbija prednjači po broju dece mlađe od 13 godina na društvenim mrežama
- Da li je zavisnost od interneta sve veći problem
- Četiri saveta kako da razgovarate sa decom o ponašanju na internetu
Međutim, postoji i jedan veliki problem, dodaje, a koji se zove - sadržaj koji ide uživo.
„Broj korisnika je ogroman i sve je teže čak i većim kompanijama, poput Gugla i Jutjuba, da lajv isprate u trenutku dok se on dešava", kaže Ćalović.
To znači, objašnjava on, da bi neko morao da problematičan sadržaj prijavi baš u tih desetak minuta koliko lajv traje, pa da oni to u realnom vremenu pogledaju i reaguju.
„Lajv pritom ne ostaje sačuvan na mreži - traje koliko traje i gotovo, nema ga više", kaže Ćalović.
Saradnja i sukob - dve potkulture
Dalibor Petrović, sociolog
Mladi često imaju snažnu potrebu da se identifikuju sa njihovom zajednicom - to je karakteristika mladosti.
U tom smislu, nacionalna identifikacija i taj patriotski obrazac identifikovanja su među najvažnijim za mlade u srednjoškolskom uzrastu.
I ta potreba se normalno preliva i na virtuelni prostor.
Ali i tamo imate dva sveta - jedan koji sarađuje i drugi koji se sukobljava.
Internet kao neometan i nesputan prostor pomaže da se mladi u regionu povežu po različitim linijama interesovanja, poput muzike… I to se zaista dešava.
Sa druge strane, tu je deo onih koji su odgojeni više u nacionalnom, možda čak i u nacionalističkom duhu.
Te grupe osobenosti ispoljavaju kroz takmičenje i podsticanje sukoba.
Najparadoksalnije je kada se one sretnu, što se dešava upravo kroz ovakve stvari.
Oni koji se međusobno obračunavaju u stvari su u nekoj saradnji, dele prihod od toga i naravno zarađuju na zavađenosti drugih.
Pogledajte video: Izbeglice prose, a TikTok zarađuje
O zaradi preko društvenih mreža
Razni kreatori već godinama zarađuju na društvenim mrežama.
Jedan od najosnovnijih načina su reklame, koje prekinu video na pet ili deset sekundi, ili sponzorisani postovi.
To znači da neki jutjuber tokom videa napomene da je sadržaj omogućen uz pomoć određene kompanije, pa kratko reklamira njihov proizvod.
Takođe, određene sume mogu da se zarade i preko samih pregleda.
„Niko ne zna koliko Jutjub zapravo zarađuje, a koliko daje korisnicima, ali što su gledaniji videi, što duže traju i što se više reklama ispuca, to je veći prihod za kreatora sadržaja", kaže Ćalović.
- Šta bi se desilo kad bi internetom upravljale žene
- Kako je 52 ljudi namamljeno da radi za lažnu dizajnersku agenciju
- Koje lične podatke trgovci u Srbiji smeju da traže prilikom onlajn kupovine
Međutim, za sada to sve važi samo za Jutjub - koliki god broj pregleda da imate na TikToku vi zapravo ništa ne zarađujete, dodaje.
„Dakle, kreatori u Srbiji trenutno ne dobijaju nikakav novac od TikToka.
„To je moguće samo posredno, za neki produkt plejsment (kada se proizvod neke kompanije nalazi u kadru) i slično, ali je i tu sve više kampanja."
Kako navodi, tiktokeri su to uspeli da nadomeste na druge načine.
„Pored lajv mečeva postoje i lajvovi u kojima vi upravljate nečijim životom", navodi Ćalović.
Kako objašnjava Ćalović, to znači da nekome date određenu količinu novca - giftova i onda imate mogućnost da on uradi u lajvu ono što mu vi kažete.
„Maltene plaćate da se igrate Velikog brata sa nekim. To su neki modeli... Nažalost, ima ih dosta", kaže on.
Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 11.07.2022)
