Стручњаци: ЕПС више није ризик, ЕПС је трошак
Електропривреда Србије (ЕПС) је од прошле јесени направила губитке од милијарду евра, углавном за увоз скупе струје, а губици овог предузећа ће наставити да се гомилају и ове и наредне зиме, оцењено је данас на форуму у Београду "Да ли ће енергетска предузећа да запале шибицу у буџету".
Како је истакнуто на скупу, који је организовала Бизнис инфо група, нико не зна каква ће бити енергетска ситуација током зиме, она зависи и од међународних околности, јер је Србија интегрисана у струјни систем Европе, који је у великим проблемима.
Већина домаћих топлана, од њих 66, предала је захтев за повећање цене грејања од два до 36 одсто, а неће се либити да се за покривање губитака обрате и својим оснивачима, односно општинама и градовима.
Члан Фискалног савета Никола Алтипармаков оцено је да ЕПС више није ризик за јавне финансије, већ да је постао трошак, а да је држава за енергетска предузећа и поскупљење гаса, од прошле јесени платила две милијарде евра.
"Расход ћемо покрити задуживањем, та средства која дајемо њима нећемо моћи да дајемо на, на пример, унапређење образовања које је у Србији јако лоше, нећемо моћи да дајемо ни на друге виталне функције", рекао је он.
Говорећи о новом ребалансу буџета, он је указао на његову недовољну транаспарентност.
"Већ пар година имамо недовољно транспарентан буџет, ми смо видели те 1,2 милијарде буџетских позајмица, па смо индеректно закључили да се ради о енергетским предузећима, али то не пише експлицитно у буџету. Јако је важно и проблематично то што не пише ком енергетском предузећу и за које сврхе (се издваја новац)", рекао је Алтипармаков.
Он је додао да су ЕПС и Србијагас у доста различитој позицији и да су различити узроци њихових проблема.
"Проблеми Србијагаса су последица међународних кретања цена гаса, па је он као препродавац осуђен на губитке, јер је политичка одлука да се субвенционише цена гаса. Са друге стране, када се ради о ЕПС-у, ту се говори о јако лошем пословању, због ког је Фискални савет често у својим анализама упозоравао да је ЕПС велики потенцијални проблем и за буџет и за српску економију", казао је Алтипармаков.
Навео је да је ЕПС, од када се десила хаварија прошле јесени, направио губитке од милијарду евра, углавном за увоз скупе струје, он ће наставити да прави губитке и ове зиме и наредне године, јер неће моћи добро да се санирају проблеми који су се акумулирали годинама.
Главни економиста Светске банке за Србију Лазар Шестович је рекао да је у време невероватних промена и неизвесног окружења, Србија имала хаварију у ЕПС-у, те је ситуација била "драматична и јако скупа".
"Серија проблема се десила у најгорем тренутку, када је дошло до наглог скока роба и услуга и ломова на енергетском тржишту. Нафта је скочила пет-шест пута у 12 месеци, гас је поскупео 36 пута, када се погледа вршна цена током (престанка рада) Северног тока", рекао је он.
Предложио је да се утврди одговорност за хаварију која се десила у ЕПС-у, јер Србија не сме да дође поново у исту ситуацију.
"Коридор 10 је коштао нешто више од милијарду евра, трошкови за ЕПС су потрошили цео један нови ауто пут", казао је он и поручио да ЕПС мора оперативно да се стави на здраве ноге, морају да се обнове капацитети, а држава и ЕПС морају да буду транспарентнији, да грађани знају како послује то јавно предузеће.
Највећи проблем је по његовиом речима што се велики системи одржавају у в.д. стању.
"Не можете системе који имају хиљаде запослених, милијарду евра промета, да држите на неком привременом менаџменту који нема сва овлашћења, ни све надлежности, и не може да размишља статешки", рекао је Шестовић.
Консултант на развоју пројеката обновљивих извора енергије (ОИЕ) и пројеката у заштити животне средине Слободан Перовић оценио је да Србији прети ризик "стотину посекотина на локалу".
"У овом тренутку је јасан и недвосмислен став топлана да разлику између наплате и онога што приходују од наплате сноси оснивач, односно локалне самопураве. Они ће се без пардона обратити локалним самоуправама, мене то брине, та криза која мозе да се прелије на градове и општине", рекао је Перовић.
У Србији од 60 топлана њих 36 користи гас, 27 ради на мазут, 13 на угаљ, а девет на биомасу.
"Доста њих има могућност конверзије, односно двојног коришћења енергената, али 16 система ради само на гас и нема алтернативу. Неке од топлана знају да ће проценат наплате пасти када се повећају цене, они могу само оснивачу да се обрате", рекао је Перовић.
Говорећи о обновљивим изворима енергије, Перовић је указао на талас компанија које сада улажу у соларне панеле, како би повећале проценат енергетске независности и спречиле да их удар цена избаци из неке врсте финансијске стабилности.
Он је навео и да уредбе које регулишу накнаду за приступ дистрибутивном систему, нису биле до краја доречене и да је неопходно решити те ствари, као шту су мрежарине и питање ПДВ-а.
Перовић је рекао да Србија има кампању за уштеду енергије и да је ресорна министарка казала да смо кроз њу уштедели 50 милиона евра. Међутим, како је рекао, градови су трошили више струје док није било грејања.
"Али ко су навећи дужници за испоручену енергију? Поред Зиђина, на другом месту је Енергетика Крагујевац, па онда Топлана Бор, имате опет фирме које генеришу губитак", рекао је Перовић.
(Бета, 11.08.2022)
