Октавио Паз: Јесен
КСКСЗ магазин 11.11.2022 | Октавио Паз

Гори каткада моје срце
У пламену, запаљена јесен, гори каткада моје срце, чисто и само. Вјетар га буди, додирне му средиште и онда га објеси за свјетлост која се смије ни за кога: каква расута љепота! Тражим неке руке, неку присутност, неко тијело, оно што зидове разбија и рађа опијене облике, додир, глас, окретај, неко крило само, небеске плодове голе свјетлости. Тражим по себи, унутра, кости, нетакнуте виолине, усне које сањају усне, руке које сањају птице... И нешто незнано што





