Pisma, ekseri i šrafovi
Nedeljnik 25.11.2022 | Hana Piščević
Dok se pitam ko uopšte čita moju kolumnu, imam tu misao da su priče kao neka pisma koja pišem ljudima koje ne poznajem.
Tamo negde, neko otvori stranicu s mojim tekstom i pročita ga ne znajući ko sam ja, kao što ja sada, dok pišem, ne znam ko si ti. Ima nečeg, u isto vreme tako suludog i tako važnog, u tom slepom razgovoru. Ljudi kažu da kad izgubiš jedno čulo, druga ti se izoštre. Ti mene sada ne vidiš ali me kroz reči čuješ i preciznije nego da sedim ispred tebe i gledam te u oči. Da sam tu, bilo bi toliko spoljnih distrakcija – lice, telo, odeća, odakle sam došla, kuda idem, kako
