Неџад Ибрахимовић: Јутра од сумпора

«Хајде, устани!» Прије гласа у снове му је ушао мирис. «Закаснићеш!» Ништа га тако не разбуди као мирис лака за косу. Пошто је знао да ујутро неће имати времена, синоћ је устајао и читао на прозору под блиједим свјетлом фабричке лабораторије. Чим се Дик Санд спасио, он се свалио на кухињски отоман и потонуо у ријеку Куанзе. Пљуска се за умиваоником, брише лице и у кородираном огледалу гледа мајку док се спрема. Отац је већ отишао на посао. «Престани да вилениш,