Бежао чим стварност почне Да га жуља: Данојлић - Ни у једној кожи не могу остати предуго, себи замећем трагове (фото)
Вечерње новости 27.11.2022 | Драгана Матовић
КАДА би се чешће бежало од родитеља, од жена, од мужева и деце, живот би био неупоредиво здравији, рекао је једном академик Милован Данојлић (1937-2022), писац коме је туђевање било судбина, још од 16. године када је први пут побегао од куће.
Фото Д. Миловановић Стално је негде одлазио и долазио: Ивановци, Београд, Париз... Из француског Поатјеа, у којем је живео скоро четири деценије, његови посмртни остаци ових дана ће стићи у Србију да заувек почивају у родном селу Ивановци, испод цркве коју је писац саградио. - Ни у једној кожи не могу остати предуго и чим ме стварност почне жуљати бежим - говорио је Данојлић. - Да, ја сам човек у бекству, непрестано од нечега узмичем. Самом себи замећем трагове,
