Шкотска и алкохолна пића: Зашто не треба да пијете виски с ледом

Пише: Бред Коен

Први пут сам пробао шкотски виски као студент.

Скоро шворц, потегао сам директно из флаше вредне три фунте, лежећи испред шатора у подножју Бена Невиса, највеће планине у Великој Британији.

Пиће је уследило после оброка - макарона са сиром из конзерве, што је далеко од софистицираног залогаја, узевши у обзир да сам пијуцкао једно од најчувенијих пића на свету.

• Легендарни шкотски виски на мети фалсификатора
• Откривена највреднија колекција вискија на свету
• Џони Вокер прелази у папирну флашу

Обећао сам себи да када се будем вратио у Шкотску, пићу најбоља пића које ова земља нуди у великим количинама и директно са извора, без обзира на то колико ће она коштати.

У мом случају, испоставило се да су били потребни једино осмех и испружени палац десне руке за стопирање.

Први шкотски виски који сам пио био је мешани виски (блендед).

Наравно да нисам разумео разлику између једносладног вискија (сингле малт) и мешавине све док се нисам вратио у Шкотску осам година касније; већина људи и даље не разликује та два пића.

Мешани виски, који чини 80 одсто вискија који се нуди на тржишту, међу које спадају и марке попут Деварс или Џонија Вокера, представља мешавину вискија од слада и житарица из различитих дестилерија.

Једносладни виски, кога Шкоти пре називају малт, а не виски (и никада цкоч, како га зову на другим местима широм света) јесте виски од јечма, који је направљен у једној дестилерији.

Једносладни виски не мора увек бити бољи од мешаног, али већина најчувенијих и најскупљих вискија у Шкотској су сингл малт вискији.

Мешани вискији су нежнијег укуса, лакше се пију; малт виски може имати преплављујући укус, то није пиће за почетнике.

Највећи број малт вискија долази из три најважније регије за производњу овог пића.

Областима Хајлендс (северни део Шкотске) и Спрејсајд (североисточни део земље) може се прићи из великих градова, а вискији из ове две регије су идеални за људе ненавикнуте на укус једносладних вискија, јер их карактерише питак, цветни и готово нежан укус.

А ту је и Ајлеј, најјужније острво Унутрашњих Хебрида, удаљено 32 километра од Северне Ирске.

Ваздушном линијом, острво се налази 113 километра од Глазгова.

Али ако не планирате да слетите на мајушни аеродром на овом острву, потребно је да путујете два и по сата колима од Глазгова до села Кенакрег, одакле можете узети трајект који путује три сата до острва Ајлеј и то само ако стигнете баш на онај који вам је потребан.

Много људи сматрају да је до вискија с острва Ајлеј теже доћи него до самог острва.

Ако сте искусни познавалац малт вискија, велике су шансе да поседујете флашу с острва Ајлеј у вашој кући.

• Највећа флаша вискија на свету продата за 18.000 евра
• Млади све мање пију алкохол
• Да ли је алкохол заправо лош по вас

С друге стране, ако сте пробали шкотски виски први пут и био вам је грозан - мислили сте да је превише димљен, да има укус неког лека или пиксле - највероватније сте пили виски с острва Ајлеј.

Карактеристични укус вискија с острва Ајлеј потиче од димљеног тресета - дрвеног угља који Шкоти већ дуго користе за грејање њихових домова, а он се користи да би се осушио јечам од кога се прави виски.

Крајњи резултат овог процеса изазива поделе - неки чистунци верују да тресет угрожава прави укус вискија, други постану зависни од овог укуса и стално траже нешто тресесастије.

Ови вискији се разликују по количини тресета.

Бруклади (Бруицхладдицх) је једина дестилерија на острву Ајлеј у којој се производе вискији без димљења.

На другој страни острва, и на крајњем ступњу тресет скале, дестилерија Лафроиг надвладава све остале укусе тресетом без задршке.

У недавној кампањи, коју је покренула дестилерија под називом „Ваше мишљење је добродошло&qуот;, реакције су биле у распону од „као да жваћем чамац за пецање добро намазан катраном&qуот; до „као да пијем унутрашњост антикварнице&qуот;.

Мишљење са којим сам се највише сложио гласи: „Као да се бориш са монструмом из тресетне каљуге, који се запалио, али одједном и ти и он се заустављате, погледате се у очи и почнете да се љубите.&qуот;

Љубитељи вина воле да говоре о тероару: условима који владају у животној средини, геологији и географији који вину дају (као и грожђу од кога се оно прави) јединствени укус.

Међутим, потребно је бити познавалац снобовских размера да бисте препознали тачно порекло вина током процеса испробавања.

А чак и аматер ће после једног гутљаја знати да виски потиче са острва Ајлеј.

Ниједно друго пиће које сам пробао не успева тако добро да спакује укус места у флашу.

Овај виски заправо има укус острва Ајлеј, дестилованог - гутљај евоцира тресетне мочваре које прекривају ово острво; дим и ватру, којом се мештани греју током бескрајне зиме, као и слани укус мора.

Ништа у вези са острвом Ајлеј није једноставно. Оно је разуђено и непредвидиво; ветрови који стижу с мора су снажни и немилосрдни.

Скупине белих зграда чине два главна села: Боумор и Порт Елен; остатак острва насељавају овце и птице, а терен је углавном прекривен тресетом.

Тресетне мочваре, за које је потребно више хиљада година да би настале под адекватним климатским условима, простиру се дуж целог острва.

Јавни превоз на острву дугом 40 километара је ноћна мора, а возити до дестилерија да бисте тамо пили није добра идеја.

Током три дана боравка на острву Ајлеј, стопирао сам и ослањао се на љубазне локалце да ће ме повести, на путу од ветровитих обала до топлих скровишта, пуних добродошлице, што су осам дестилерија на острву, где сам испробао више десетина вискија, познатих по димљеном укусу.

Ако мене питате, дестилерије су магична места на којима се алхемија сусреће са науком у покушају да створи нешто веће од просте суме својих елемената.

Оне су, такође, музеји мириса, где свака соба има предиван и јединствен мирис.

Посета шкотским дестилеријама заправо уоптште није скупа.

За суму између пет и седам фунти можете да добијете обилазак постројења и две мале чашице вискија пре него што му се дода вода.

Многе дестилерије нуде скупљу дегустацију (до 25 фунти по пробаном вискију), при чему добијате могућност да пробате ретке вискије директно из бурета, између осталог неке врсте које је немогуће наћи на другим местима, као и оне које никада више нећете пробати.

Моје омиљено место за испробавање вискија је Лагавулин, где сам за 12 фунти (у комбинацији са бесплатном улазницом за људе који су чланови удружења Пријатељи класичних малтова) могао да пробам осам година стар виски, који је још увек млад да би био смештен у боцу (непријатан укус нам је само указао колико су те године проведене у бачви важне).

Такође сам имао прилику да пробам виски који је двапут сазрео (стар 16 година, држан у бурбон бачвама, а затим пребачен у буре у коме се држи шери), као и тридесетогодишњи малт, који иначе кошта више од 50 фунти по чашици, ако уопште успете да га пронађете (највећи број сингл малтова су десет година стари и, како време пролази, све су скупљи).

Кад сам већ споменуо барове, постоји одређени протокол за наручивање малта у Шкотској.

Прво, не зовите га „скоч&qуот;. То је виски или малт.

Друго, ако не желите да вас исмејавају, немојте наручити виски с ледом.

Лед умртви језик и топи се пребрзо.

Пијете га или чистог или са мало воде, како би се укуси отворили.

Пити виски са ледом је једино прихватљиво ако пијете бленд виски или ако је напољу врело.

Али шансе да се то деси су веома мале - у Шкотској се лето сматра другим најпознатијим митом после чудовишта са Лох Неса.

После посете Ајлеју, чак и током сламајућих летњих врућина у Бруклину, ја и даље пијем чист виски.

Пажљиво ишчитавам барски мени, стављајући по страни знање о вискију, које већина људи никада неће ни стећи.

И без обзира на то да ли ће проћи осам месеци (или више) док не стигнем у Шкотску поново, знам да ће ми бити потребан само један гутљај шеснаестогодишњег Лагавулина да ме пребаци на те обале ветровитог, брдовитог острва Ајлеј, прекривеног тресетом.

---

Погледајте видео: Како је пиће за маторце освојило свет?

---

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.28.2022)