Авганистан и глад: „Дајем таблете за смирење мојој гладној деци да би спавала“

Авганистанци дају сопственој гладној деци лекове за смирење, док други продају ћерке и органе да би преживели.

Друге зиме откако су талибани преузели власт а страна средства су замрзнута, милиони људи се налазе на корак од опште глади.

„Наша децу само плачу и не спавају. Немамо храну.

„И зато одлазимо у апотеку, узимамо таблете и дајемо их деци да би била омамљена&qуот;, каже Абдул Вахат.

Он живи надомак Херата, највећег града у земљи, у насељу од хиљаде малих кућа од блата које је нарасло током деценија, испуњено људима расељеним и измученим ратом и природним катастрофама.

• Тајни дневници жена у Авганистану: „Могла бих да умрем од глади јер не смем да изађем из куће и нико не би знао&qуот;
• Талибани наредили строже казне, могућа јавна погубљења, одсецање удова и каменовање
• Најмање 64 деце убијено у операцијама британске војске у Авганистану

Абдул је један из групе од десетак њих који су се окупили око нас.

Питамо их колико њих даје деци лекове за смирење.

„Многи од нас, практично сви&qуот;, одговарају они.

Гулам Хазрат опипава џеп тунике и извлачи таблу таблета.

То је алпразолам - лек за смирење који се обично преписују за лечење анксиозности.

Гулам има шесторо деце, најмлађе од њих има годину дана.

„Дајем чак и њему&qуот;, каже он.

Други нам показују табле есцилатопрама и сетралина за које кажу да их дају деци.

Они се обично преписују за лечење депресије и анксиозности.

Лекари кажу да кад се дају малој деци која не добијају довољно хранљивих материја, овакви лекови могу да оштете јетру, као и да направи разне друге проблеме, као што су хронични замор и поремећаји сна и понашања.

У локалној апотеци сазнали смо да можете купити пет таблета ових лекова за 10 авгана (око 10 америчких центи) или цену једне кришке хлеба.

Већина породица које смо срели дели неколико кришки хлеба међу собом сваког дана.

Једна жена нам је рекла да једу суви хлеб ујутро, а увече га умачу у воду да би био влажан.

УН тврди да се у Авганистану тренутно одвија хуманитарна „катастрофа&qуот;.

Већина мушкараца у области надомак Херата раде као дневни надничари.

Они живе тешким животом годинама.

Али кад су талибани преузели власт у августу 2021. године, без међународног признања нове де факто владе, страни фондови који су стизали у Авганистан су замрзнути, што је довело до економског колапса због кога мушкарци већином дана немају посла.

Ретких дана кад нађу неки посао, зараде отприлике 100 авгана, или само један долар.

Погледајте видео: Због глади продали дете за 500 долара

Свуда где смо били наилазили смо на људе присиљене на екстремне кораке да би спасли породице од глади.

Амар (није му право име) рекао је да је пре три месеца ишао на операцију да му одстране бубрег.

Показује нам ожиљак од 23 центиметра - трагови од шавова су и даље помало ружичасти - који му се протеже преко абдомена од предње стране тела до леђа.

Он је у двадесетим и требало би да је на врхунцу снаге.

Кријемо његов идентитет да бисмо га заштитили.

„Није било излаза. Чуо сам да можете да продате бубрег у локалној болници. Отишао сам тамо и рекао им да то желим да урадим. Неколико недеља касније су ме звали и рекли ми да дођем у болницу.

„Урадили су неке тестове, онда су ми убризгали нешто од чега сам изгубио свест. Плашио сам се, али нисам имао другог избора&qуот;, прича он.

Амару је плаћено око 270.000 авгана (3.100 долара), од чега је већи део отишао на отплаћивање дуга који је направио да би купио храну за породицу.

„Ако једемо једне вечери, не једемо наредне. Пошто сам продао бубрег, осећам се као пола особе. Осећам се безнадежно. Ако се настави овако, осећам да бих могао да умрем&qуот;, каже он.

Продавање органа за новац није неуобичајено у Авганистану.

Дешавало се чак и пре доласка талибана на власт.

Али сада, чак и пошто донесу тако болну одлуку, људи откривају да и даље не могу да нађу начина да преживе.

У голом, хладном дому наилазимо на младу мајку која нам каже да је продала бубрег пре седам месеци.

И они су морали да отплате дуг - новац који су позајмили да купе стадо оваца.

Животиње су угинуле у поплави пре неколико година, а они су изгубили начин зарађивања за живот.

Тих 240.000 авгана (2.700 долара) колико је добила за бубрег није им довољно.

„Сада смо присиљени да продамо нашу двогодишњу ћерку. Људи од којих смо позајмили новац нас притискају сваки дан, говоре нам да им дамо ћерку ако не можемо да им вратимо дуг&qуот;, каже она.

„Страшно ме је срамота због наше ситуације. Понекад мислим да је боље умрети него живети овако&qуот;, каже њен муж.

Изнова и изнова, слушали смо исте приче о томе како људи продају властите ћерке.

„Продао сам ћерку за 100.000 авгана&qуот;, каже Низамудин.

То је мање од половине онога што се добија за бубрег, према нашим сазнањима са терена.

Он се гризе за усну, а очи му се испуњавају сузама.

Достојанство са којим су људи овде некад живели однела је глад.

„Ми смо свесни да је то против исламских закона и да угрожавамо животе властите деце, али нема другог начина&qуот;, каже Абдул Гафар, један од главешина заједнице.

У једном дому срећемо четворогодишњу Назију, веселу девојчицу која прави гримасе док се игра са 18-месечним братом Шамсулахом.

„Немамо новца да купимо храну, тако да сам објавио у локалној џамији да желим да продам ћерку&qуот;, каже њен отац Хазратулах.

Назија је продата да би се удала за дечака из породице у јужној покрајини Кандахар.

Кад буде имала 14 година, биће послата да живи с њим. До сада је Хазратулах примио две исплате за њу.

„Искористио сам већину тога да купим храну и нешто мало за лекове за млађег сина. Погледајте га, неухрањен је&qуот;, каже Хазратулах, подигавши Шамсулахову мајицу да нам покаже његов надути стомак.

Запањујући раст стопе неухрањености показатељ је последица које глад већ оставља на децу млађу од пет година у Авганистану.

Лекари без граница (МСФ) уверили су се да се стопа примања у њихове установе због неухрањености широм земље ове године повећала за чак 47 одсто у односу на прошлу.

Центар за храњење МСФ-а у Херату једина је добро опремљена установа за лечење неухрањености која намирује не само Херат, већ и суседне покрајине Гор и Бадгис, где је стопа неухрањености скочила за 55 одсто у односу на прошлу годину.

Од прошле године, повећали су број кревета како би изашли на крај са бројем болесне деце коју морају да приме.

Али, упркос томе, установа је готово увек више него пуна.

Све више деце која пристижу морају да се лече од више од једне болести.

Омид је неухрањен, али има и хернију и сепсу.

Са 14 месеци, тежак је само четири килограма.

Лекари су нам рекли да је нормална тежина бебе у том узрасту најмање 6,6 килограма.

Његова мајка Амна морала је да позајми новац за пут до болнице кад је почео непрестано да повраћа.

Питали смо Хамедулаха Мотавакила, портпарола покрајинске талибанске владе у Херату, шта они предузимају да се изборе са глађу.

„Ситуација је резултат међународних санкција уведених Авганистану и замрзавању авганистанских средстава. Наша влада покушава да открије колико их је тачно угрожено. Многи лажу о свом стању зато што мисле да тако могу да добију помоћ&qуот;, рекао је он.

То је став при ком је остао упркос томе што му је речено да смо видели убедљиве доказе за то колико је лоша ситуација на терену.

Он је рекао и да талибани покушавају да отворе нова радна места.

„Радимо на отварању рудника гвожђа и пројекта гасовода.&qуот;

Мало је вероватно да ће се то десити у скорије време.

Људи нам говоре да се осећају напуштено, и од талибанске владе и од међународне заједнице.

Глад је спори и тихи убица, његове последице нису увек одмах видљиве.

Далеко од пажње света, размере ове кризе у Авганистану можда никад неће изаћи у потпуности на видело, јер нико не води евиденцију.

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 11.29.2022)