Марко Себић: Мајсторски алат

Али ја ништа нисам познавао, напротив, оловку сам узимао у руке баш онда кад ништа нисам знао, кад сам био збуњен и кад ми много тога није било јасно. Осећао сам да је необично писати у сопствено име. Није довољно само говорити као једно и јединствено ја – та патетична Их форма. Задобити сопствени глас? То ми је изгледало као мртво слово на папиру. Питао сам се како постати сопствен, себе освојити? То делује попут извлачења из блата вукући се за сопствени