НБС повећала референтну каматну стопу на пет одсто

Народна банка Србије саопштила је да је данас повећала референтну каматну стопу за 50 базних поена, на пет одсто.

"На данашњој седници, Извршни одбор одлучио је да повећа референтну каматну стопу за 50 базних поена, на ниво од пет одсто. У истој мери повећана је и стопа на депозитне олакшице на четири одсто, као и стопа на кредитне олакшице на шест одсто", наведено је у саопштењу.

Таквом одлуком, како је наведено, НБС наставља да пооштрава монетарне услове и утиче на ограничавање секундарних ефеката раста цена, путем инфлационих очекивања и тиме доприноси да се инфлација у Србији нађе на опадајућој путањи и врати у границе дозвољеног одступања од циља до краја периода пројекције.

Додаје се да данашње повећање референтне каматне стопе представља њено девето узастопно повећање, закључно с којим је од априла ове године она повећана за укупно 400 базних поена.

"Преношење ефеката досадашњег заоштравања монетарне политике на каматне стопе на тржишту новца, кредита и штедње указује на ефикасност трансмисионог механизма путем канала каматне стопе. Истовремено, НБС ограничавању ефеката преливања раста увозних цена на домаће цене, као и макроекономској стабилности у условима повећане глобалне неизвесности, у знатној мери доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру", наведено је у саоштењу.

Извршни одбор је навео да се економија Србије и даље суочава са знатним трошковним притисцима из међународног окружења, иако има сигнала њиховог попуштања и да су и даље изражене геополитичке тензије и волатилно кретање светских цена енергената и хране, што упућује на опрезност монетарне политике НБС.

"Према првим проценама за новембар, инфлација у зони евра, нашем најважнијем економском партнеру, смањена је по први пут у последњих 17 месеци на ниво од 10 одсто, што је бољи исход од очекиваног, захваљујући успоравању раста цена енергената, док цене хране и базна инфлација још нису успориле раст", навела је НБС.

Додаје се да су бољи од очекивања показатељи економске активности зоне евра, упркос оштром повећању каматних стопа и израженој геополитичкој неизвесности, с тим да се у 2023. години и даље очекује рецесија.

Истиче се да се очекује и даље пооштравање монетарних политика Европске централне банке и Система федералних резерви, али се процењује да ће се темпо повећања каматних стопа успорити, односно да ће висина њиховог повећања на појединачним састанцима бити мања од досадашњих.

Раст трошкова живота становништва и издатака предузећа, заједно са заоштравањем монетарних политика водећих централних банака, одразиће се на глобалну економску активност и постепено смањење глобалних инфлаторних притисака наредне године.

Све мање су, како је наведено, изражени застоји у глобалним ланцима снабдевања, а смањене су и светске цене примарних производа, пре свега енергената, што би требало да допринесе смиривању инфлаторних притисака у наредном периоду, навео је Извршни одбор.

Цена природног гаса на европском тржишту, како је навела НБС, која је изазивала највише забринутости, знатно је смањена од почетка септембра, а довољне количине гаса ће ограничити њен драматичан раст ове зиме који се првобитно очекивао.

"Наставак заоштравања монетарних услова неопходан је чак и у амбијенту преовлађујућег утицаја фактора на страни понуде на инфлацију, како би се одлучно утицало да она не буде постојанија у дужем периоду и како се не би додатно проширила. Одлучујући да постепено и одмерено пооштрава монетарне услове на домаћем тржишту, Извршни одбор је имао у виду да кретање инфлације у Србији, која је у октобру износила 15 одсто међугодишње и даље је у највећој мери одређују глобални трошковни притисци", навела је НБС.

Додаје се да ће укупна инфлација остати повишена до краја ове и почетком наредне године, али ће се након тога наћи на опадајућој путањи, уз знатнији пад у другој половини 2023. и повратак у границе циља до краја периода пројекције.

Бруто домаћи производ (БДП) Србије имао је, како је наведено реални међугодишњи раст у трећем тромесечју од један одсто, што је незнатно ниже од прелиминарне процене Републичког завода за статистику (1,1 одсто).

На успоравање привредне активности одразили су се, како је оцењено, пре свега овогодишња суша и знатно лошија пољопривредна сезона од претпостављене, смањење екстерне тражње, као и настављен раст трошкова у производњи, који се пре свега одражава на нижу производњу у грађевинарству и прерађивачкој индустрији.

Због ниског водостаја река настављен је и пад активности у сектору енергетике. С друге стране, висок раст производње бележи се у сектору рударства. Извршни одбор очекује да ће БДП остварити реалан раст у распону два до три одсто у овој и наредној години, а да ће убрзати на 3,5 одсто у 2024., како буду слабили ефекти фактора који су утицали на нижу екстерну тражњу, као и услед планиране реализације инвестиционих пројеката, пре свега у инфраструктуру.

У зависности од глобалне геополитичке ситуације и кретања кључних монетарних и макроекономских фактора из домаћег и међународног окружења у наредном периоду, НБС ће, како је наведено, процењивати да ли има потребе за наставком заоштравања монетарних услова и у ком обиму, а приоритет ће бити обезбеђење ценовне и финансијске стабилности.

(Бета, 08.12.2022)