Хрватски аналитичар о спорном броју смрти радника у Катару пред СП и кредибилитету медија

Неутемељена тврдња да је током припреме Светског првенства у фудбалу у Катару живот изгубило 6.500 радника, пренета широм света, отворила је забрињавајуће питање већ сумњивог кредбилитета медија који не маре за чињенице - објављено је на сајту "хрвоје.симиц.дигитал".

Тај број је свуда: на телевизији, у подкастима, новинама, на друштвеним мрежама - "готово свако ко прича о проблемима Светског првенства спомиње да је шест и по хиљада људи погинуло током припреме" тог такмичења, или, "мало драматичније: један људски живот за сваки минут игре" на Првенству, пише у детаљном недавном чланку, заснованом на укрштању међународних статистичких података.

У медијима је настала слика "сиромашног младог радника из Азије или Африке, кога је љута невоља натерала 'трбухом за крухом' у богати Катар" где га "заробљавају и немилице искоришћавају окрутни Арапи, терају да на несносној жеги голим рукама ствара велелепне стадионе и хотеле, док на крају јадник дословно не сконча од напора".

Фамозна тврдња о смрти 6.500 радника објављена је почетком 2021. у британским дневним новинама "Гардијан" (Тхе Гуардиан). Аутори тог чланка су прикупили податке о укупном броју држављана пет земаља Јужне Азије који су умрли у Катару оквирно од 2010. до 2020. године. Иако је збир тих пет бројева био 6.750, у "Гардијану" су га "заокружили" и устврдили да је на припремама за домаћинство Светског првенства 2022. умрло бар 6.500 радника-мигранта.Хрватски аутор чланка који себе не идентификује, наводи да није нашао ниједан извор или истраживање које би потврдило "Гардијанову" процену, али је било чланака који је критикују, међу којима чак и Међународне организација УН за рад (ИЛО).

У медијима међутим није било наведено да је 6.500 случајева само збир броја свих умрлих у Катару који су били држављани Индије, Пакистана, Непала, Бангладеша и Шри Ланке, а не број свих странаца умрлих у тој земљи.

"Гардијан" није објаснио зашто је објавио само податке о умрлима из тих пет земаља, док су, по службеним подацима самог Катара, од када је добио домаћинство СП, па до краја 2020. тамо умрла укупно 15.804 странца што је знатно већи број од "Гардијановог".

Године 2020. у Катару је по званичној статистици било 2.274.745 странаца старијих од 14 година, а те године је умрло 2.080 странаца, што је нешто мање од једне смрти на хиљаду. Тај број је потом био у паду. Те и у нардних десет година произлази да је Катар, са по 1,42 смрти на хиљаду становника, био земља с најмањом стопом смртности у целом свету.

Пошто ређа званичне податке о узрасту, полу странаца у Катару и здравственој заштити, аутор, такође уз статистичке податке, оспорава тврдњу пирписану "Гардијану" да су сви умрли људи били "радници" јер општи извештаји о смрти на које се 2021. позвао тај лист, то уопште не помињу, већ су то само подаци о броју умрлих странаца уопште.

Иако нема података само о "радницима" умрлим у Катару, медији су отишли и корак даље, и све умрле су прогласили "грађевинским радницима". Међутим, тек 34 одсто радника-миграната у Катару ради у грађевинској индустрији уопште, а самих грађевинских радника је мање од половине, док већина у тој делатности ради на лакшим пословима у грађевинарству.

Уместо да користе изворну реч из "Гардијана": "умрли", новине пишу да је свих 6.500 људи "погинуло", "страдало", "изгубило живот" чиме се имплицира да је њихова смрт била насилна, проузрокована лошим условима рада или живота у Катару. С друге стране, "Гардијанови" подаци не говоре апсолутно ништа о томе како су људи поменути у његовом извештају умрли - указује хрватски аутор анализе.

По подацима међународних организација, пише даље, по стопи смрти повезаних с радом, Катар има високе оцене: људи тамо најмање умиру од рада, а слично је и у другим земљама на Арапском полуострву.

У чланцима о умирању радника у Катару наводи се и тамошња врућина, међутим поређење метеоролошких података показује да је време слично на целом Арапском полуострву, али и у пет земаља Јужне Азије, одакле су били умрли радници које је поменуо "Гардијан", те произлази да су били навикнути на такву климу.

Због климе још од 2007. у Катару је на снази забрана рада напољу лети, и то двострука: по датуму (од 1. јуна до 15. септембра) и по добу дана (од 10:00 до 15:30 сати), а постоје и додатне забране базиране на тренутној температури и влажности ваздуха на неком месту, без обзира који је датум и доба дана.

Наредна типична претпоставка медија је била да су сви несрећни радници били ангажовани на припремама за Светско првенство, а неки су писали чак да их "6.500 дословно оставило кости градећи стадионе".

Међутим, стадиони чине тек 3-5 одсто трошка припреме за СП, док је добар део општих инвестиција које се рачунају под трошак СП, попут метроа, био договорен пре, невезано с тим такмичењем.

Као и у Катару, на читавом Арапском полуострву не недостаје градилишта, те чак да СП није било додељено Катару, било би другог посла и сиромашни Непалци, Пакистанци, Кенијци би и даље мигрирали, радили, понекад и умирали, пише аутор.

Ни свом својом детаљном анализом, аутор пише да није успео да утврди колико је стварно радника погинуло због СП јер недостају најважније - конкретне информације, а чак и када би били доступни потпуни медицински извештаји о сваком смртном случају, тачан број би зависио од тога шта ће се сматрати последицом обављања неког посла.

Хрватски аутор закључује да је ипак његова "аматерска анализа открила пуно детаља, од којих ниједан не подржава тезу да се у Катару догађа нешто изузетно са страним радницима".

"Циљ ми је био" - наставља он, "само да испитам колико бројеви у нашим (а и неким угледним светским) новинама 'држе воду'. А не држе".

Јер "аргументација им је шупља и сав кредибилитет је давно исцурео. Најосновније ствари су радили погрешно: уопштавали су тамо где није требало, неисправно су претпостављали, ослањали су се на неадекватне хеуристике (методе), пласирали заваравајуће податке, а ни логика им није увек штимала... и зато тим бројевима не треба веровати".

Ипак, "те климаве тврдње медија о жртвама потпуно некритички су се рашириле по целом Западу", иако им је намера, вероватно, била добра: да скрену пажњу на проблем, утичу да се лоше ствари поправе и да се неправде исправе.

На крају чланка аутор подвлачи: "Не желим да испадне да браним Катар и организацију СП, јер је истина управо супротна. Пишем ово баш зато што не волим ауторитарне режиме и корумпиране организације. Тачне чињенице, транспарентност, јасна аргументација: то су најбоља оружја које имамо против њих. Добре намере нису довољне ако... немамо реалну слику шта се у Катару догађа", а "забрињава што они од којих зависимо да нам презентују реалну слику (медији), барем у овом случају, не маре за то превише".

(Бета, 18.12.2022)