Оснивачи јавних предузећа у Србији узимају део њихове добити, а истовремено их и субвенционишу
Град Београд је од јавних предузећа, као њихов оснивач, добио ових дана више десетина милиона динара јер су она по Закону о јавним предузећима и другим одлукама дужна да из добити, остварене у претходној години, издвоје део за буџет иако су многа од њих у дуговима и кад затреба добијају субвенције из тих истих каса.
Приликом усвајања буџета за 2023. годину за Град Београд саопштено је да ће градска јавна предузећа од остварене добити у 2021. уплатити до 85 одсто тих средстава у буџет града, те ће тако нпр. Београдске електране од добити од 2,7 милијарди уплатити, највише од свих, 2,3 милијарде динара.
Београд пут ће од добити од 71,5 милиона динара, у градску касу дати 11,9 милиона динара, Градска чистоћа ће од добити од 679 милиона уплатити 286,7 милиона, а Градски завод за вештачење од добити од 48,6 оснивачу ће дати 26 милиона динара.
У Закону о јавним предузећима наведено је да је јавно предузеће дужно да део добити уплати у буџет Србије, аутономне покрајине или јединице локалне самоуправе, а висина и рок уплате утврђују се одлуком о буџету за наредну годину.
До 2015. године, до фискалне консолидације, препорука је била да део добити који се уплаћује у буџет не прелази 50 одсто, са фискалном консолидацијом узиман је целокупан износ, а сада то зависи од одлука о буџетима.
Професор Фефа факултета у Београду Горан Радосављевић рекао је за Бету да је то "пресипање из шупљег у празно", јер су многа предузећа задужена и добијају субвенцију од државе, а с друге стране узима им се део добити.
"Да држава нормално функционише и да није 'алава' рекла би, на пример да Електропривреда Србије (ЕПС) треба да се развија и инвестира и не би узимала део добити. Резултат таквог механизма, пресипања новца из буџета у буџет довео је до колапса у ЕПС-у, недостатка средстава за улагања у изградњу нових капацитета и увоза струје када је најскупља у историји", казао је Радосављевић.
Додао је да је, пре свега, упитно да ли су јавна предузећа која добијају субвенције из буџета заиста профитабилна или је то само на папиру, када се занемари помоћ државе.
Радосављвић је рекао да је такав исти проблем и са Србијагасом који је презадужен, за кога држава враћа кредите и дуговања, а узима му се део добити.
Због фискалне консолидације, 2015. године било је предвиђено, како је рекао Радосављвић, да се целокупна добит јавних предузећа уплати у буџет, а онда је тај удео смањен и сада се одређује од случаја до случаја.
Нормално би било, према његовим речима, да држава као власник јавних предузећа узме до четвртину добити као што то раде државе у Европи или, на пример Русија од Гаспромњефта, који је сувласник Нафтне индустрије Србије и високопрофитабилна компанија, узима 25 одсто добити, а остатак препушта фирми за развој.
Научни сарадник Економског института Иван Николић рекао је да питање расподеле добити заслужује јавну расправу.
"Расподела добити зависи од политичке одлуке оснивача. Јавним предузећима су потребне инвестиције јер од тога зависи и пословање, али оснивач понекад нема слуха за то, па део добити узима за буџете", рекао је Николић.
(Бета, 28.12.2022)
