Како су пре једног века предвиђали 2023. годину: Мушкарци с локнама, четворочасовни радни дан...

Када су научници и новинари 1923. године предвиђали како би живот могао изгледати за сто година, летец́е аутомобиле су наравно очекивали и сматрали их готово тривијалним, док су њихове праве визије били мушкарци с локнама, четворочасовни радни дан људи који живе и по 300 година и "радио-телефони величине ручног сата" - преноси амерички јавни радио-сервис НПР.

То је резултат анализе Пола Ферија (Паул Фаирие), истраживача Универзитета у Калгарију, у Канади, који је анализирао предвиђања стручњака и новинара за 2023. на основу писања штампе 1923. и објавио врло читан прилог о томе на Твитеру.

Предвиђања од пре једног века су о расту становништва и продужењу животног века, личној хигијени, напретку од путовања до здравствене заштите, чак и размишљања о будуц́ности новинарства.

Један мали лист је тада очекивао да 2023. више неће бити новина јер ће се све овине угасити чак пола века раније, да ће бити много врста летелица, да се светске вести неће читати, вец́ слушати с посебних уређаја.

Фери је рекао за НПР да воли да прелистава старе новине, а од прошлог лета сакупља исечке о томе како су људи пре једног века замишљали 2023. годину.

Указао је да су се многа од тих предвиђања односила на ствари због којих су људи тада били забринути, а које су и данас извор забринутости за неке.

На пример, изгледа да предвиђање да ће мушкарци 2023. увијати косу, потичу из "опште забринутости због свега што доводи у питање родне норме", док је прича о четворочасовном радном дану део шире трајне теме о утицају обец́аване аутоматизације.

Неколико аутора је за 2023. најављивало свет пун здравих и лепших људи, а један је предвидео искорењивање рака, као и туберкулозе, дечије парализе, локомоторне атаксије и лепре.

Године 20123. "такмичења у лепоти ц́е бити непотребна јер ц́е бити толико лепих људи, да ц́е бити готово немогуц́е изабрати победнике", написао је један новински аутор.

Неки су се усредсредили на личну негу и модне трендове, те је један антрополог прогласио "локне за мушкарце до 2023. године", док је лист "Савана њуз" предвидео да ц́е жене "вероватно" бријати главе и да би "врхуанц стила могли бити - црни зуби".

Један лист је очекивао да би просечан животни век могао да 2023. достигне 100 година, а неки појединци би живели и до 150 или чак 200 година. Други лист је цитирао научника који је очекивао просек од 300 година.

Стварност је међутим данас другачија: очекивани животни век у САД је прошле године опао на 76,4 година, што је најкрац́е за скоро две деценије.

По оптимистичном гледишту математичара и инжењера електротехнике Чарлса Штајнмица од пре једног века, људи ће проводити мање времена радец́и: "Нема тешког рада 2023!" - био је наслов текста о томе.

Штајнмиц је веровао да "долази време када нец́е бити дуге гњаваже (на послу) и људи нец́е радити више од четири сата дневно, захваљујуц́и раду уређаја на струју" - наводи лист и додаје да ц́е у његовој визији "сваки град бити 'беспрекоран' ".

Неколико публикација је тврдило да ц́е технолошки и индустријски напредак учинити Северну Америку погоднијом за живот него што је била 1923, процењујуц́и 2023. становништво САД на 300 милиона, а Канаде на 100 милиона. По најновијим проценама, САД 2023. имају 335 милиона, али Канада није добацила до прогнозе јер има нешто више од 38 милиона становника.

Незнано зашто, један новински аутор је предвиђао да ће људи у убудућности носити "грејаче за бубреге" и друге органе, сличне грејачима за чајнике, а други је претпоставио да ц́е посуђе и станови бити прављени углавном од "кашасте масе и лепка", у чему није много погрешио.

Амерички пионир авијације Глен Кертис предвидео је да ц́е до 2023. "бензин као покретачко гориво бити замењен радио-таласима, и небо ц́е бити испуњено безбројним летелицама које плове добро дефинисаним рутама".

Другде је најављивано отварање "поларне авио-компаније" која би омогуц́ила лет авиона од Чикага до Хамбурга преко Северног пола за само 18 сати, док се сада на тој релацији лети 13 сати.

Велико узбуђење пре једног века је изазивала могуц́ност бежичних комуникација. Тако је један новински аутор замислио свет у којем Питсбург и Лондон примају од трговаца у Пекингу наруџбине за тада велики новитет - "филмове који говоре" (тонски филм), а "теретни бродови који лете 1.000 миља на сат их испоручују пре заласка сунца".

"Радио-телефони величине ручног сата ц́е све људе одржавати у комуникацији са свим крајевима земље", предвидео је тај ноовинар и погодио шта ће бити 2023.

Арчибалд Лоу, британски научник и писац који је изумео рану верзију ТВ-а и прву беспилотну летелицу - "дрон", написао је да ц́е "рат 2023. природно бити бежични рат", захваљујуц́и "бежичној телефонији, бежичном преносу слике, бежичном преносу топлоте, струје и текста".

Он је отишао корак даље према једном новинском извештају: "Професор Лоу закључује да је сасвим могуц́е да ц́е, када цивилизација напредује још један век, ментална телепатија (у 21. веку) постојати у ембриону, и да ц́е тиме настати веома користан метод комуникације".

Лоу, цењени "футуролог" свог доба, направио је многа друга и тачнија предвиђања о 21. веку: развој "паметних телефона и диктафона", савремене робне куц́е, интернет и чак и "ријалити" ТВ-програм, додуше само надметање уживо у плесу у луксузној дворани.

(Бета, 03.01.2023)