Вулетић (Уникредит банка): Још увек нисмо достигли врхунац инфлације који се очекује
Председник Извршног одбора Уникредит банке (УниЦредит Банк) у Србији Никола Вулетић изјавио је данас да Србија још увек није достигла врхунац инфлације који се очекује, али да не би требало да прелази ниво од 16 одсто.Он је у интервјуу за Блиц рекао да смиривању базне инфлације, па самим тим и целокупне, даје стабилност девизног курса који се очекује и 2023, а да недавно усвојен буџет Србије предвиђа просечну инфлацију од 11 одсто и стопу привредног раста од 2,5 одсто.
"Пројекције макроекономиста наше банке предвиђају нешто нижу стопу раста (1,5-2,0 одсто). Изузетно битно за 2023. годину је завршетак гасног интерконектора Ниш-Димитровград-Бугарска и приступ увозу течног гаса из Азербејџана, као и наставак реформе енергетског сектора", рекао је Вулетић.
Истакао је да је гарант реформама и нови стендбај аранжман са ММФ-ом који ће гарантовати држави финансирање у износу од 2,4 милијарде евра.
Када је у питању свет, он је реко да ће 2023. година бити једнако изазовна и у погледу ценовне и енергетске стабилости, као и у погледу геополитичких тензија.
"Очекивања су да ће глобални раст бити испод два одсто у 2023. години што се практично сматра рецесијом, а као главни успоривачи се сматрају САД и еврозона за које се предвиђа нулти раст", рекао је Вулетић.
Говорећи о каматним стопама, истакао је да "циклус затезања није завршен" с обзиром на још увек високу базну инфлацију, али да је „свакако највећи шок већ прошао“.
"Што се САД тиче, тржишна очекивања су да ће референтна стопа доћи до пет одсто, док ће у ЕМУ стопа доћи до 2,75 одсто до краја првог квартала 2023. Када је реч о инфлацији, већ је приметно успоравање у развијеним земљама према последњим подацима и очекивања су да ће се наставити и у следећој години, да би крајем године достигле вредности од три одсто, како у САД, тако и у еврозони", рекао је он.
Истакао је да је брза и адекватна реакција Владе и Народне банке Србије допринела да се негативни ефекти на привреду, становништво и саме банке минимизују у протеклом периоду.
"Снага банака огледа се и у наставку пружања помоћи, за све ово време од почетка пандемије па до сада. Многи програми које и сада, конкретно Уникредит спроводи и нуди, део су мера за смањење ефеката кризе. Наравно, као и сви велики учесници на светском, али и на домаћем тржишту, банке свакако осећају утицај ових геополитичких и економских кретања", нагласио је Вулетић.
Према његовим речима, сукоб Русије и Украјине, скок цена енергената, одређених сировина и хране утицали су на то да инфлација достигне двоцифрене вредности, тачније највише вредности у последњих више од 30 година у развијеним земљама.
"То самим тим и проузрокује најбрже, највеће и скоро синхронизовано затезање монетарне политике већине централних банака. Од марта ове године Америчке федералне резерве су подигле стопу за 425 базичних поена на 4,5 одсто, док је Европска централна банка подигла референтну стопу за 250 базичних поена на 2,5 одсто", подсетио је Вулетић.
На питање какву монетарну политику централних банака очекује у наредном периоду и како ће она утицати на пословање банака, а самим тим и клијената Уникредит банке, Вулетић је рекао да је јасно да централне банке пооштравају монетарне услове, јер је то један од начина да се избегну различити секундарни ефекти инфлације и њен даљи раст на домаћем тржишту.
Истакао је да је стога и потпуно јасан поступак централне банке, која у тренутној ситуацији, осим осталих мера, доприноси и одржавањем релативне стабилности курса динара према евру.
"Народна банка Србије подигла је референтну стопу за 400 базичних поена на пет одсто у борби против инфлације. Треба имати у виду карактеристике наше економије и увозни карактер порекла инфлације, такође и да је скоро две трећине инфлације везано за енергенте и сирову храну, а то су фактори на које централа банка не може да утиче монетарном политиком. Евидентно је да ће економски раст бити нижи од очекиваног и пројекције су да ће бити око 2,5 одсто", рекао је Вулетић.
Истакао је да Централна банка и Влада адекватно контролишу инфлаторне притиске и рекао да је уверен да ће својим мерама наставити у том правцу и у овој години, да ће фискална политика контролисати раст цена основних животних намирница које највише погађају становништво, а да ће Централна банка наставити да води одговорну монетарну политику којом ће на средњи рок смањивати инфлацију.
Када су у питању цене кредита, подсетио је да је Централна банка Србије нагласила је да је учешће проблематичних кредита у укупним кредитима спуштено на најнижи ниво од почетка примене Стратегије за решавање питања проблематичних кредита (од 2015. године).
Рекао је да је крајем године учешће износило 3,4 одсто, "што је добар ослонац и основа за било какво даље кретање и нове околности на тржишту".
Подсетио је да се током 2023. очекује благи раст каматних стопа на кредите и рекао да клијенти не треба да страхују, али уколико осете потребу, треба увек да се консултују са својом банком око евентуалног репрограма обавеза.
"Свим грађанима који планирају да се задуже у 2023. години, препоручио бих да пре свега узму у обзир све аспекте који могу да утичу на њихову способност редовног измиривања обавеза, да се добро информишу и донесу рационалну одлуку", рекао је Вулетић.
Подсетио је да је пандемија убрзала дигитализацију корисничких алата и да су многи клијенти постали свесни могућности које пружају мБанкинг и еБанкинг апликација које се свакодневно прилагођавају корисницима и њиховим потребама.
"Оно на чему смо ми у Уникредит банци радили и настављамо и у наредном периоду, је унапређење апликативних решења. Истакао бих да смо као један од лидера на нашем тржишту понудили правним лицима нову платформу за факторинг, кроз коју смо омогућили непосредан приступ подношењу захтева, достављању документације, као и могућности увида у стање по факторинг трансакцијама у реалном времену", рекао је он.
Навео је да је дигитализација постављена као један од стратешких циљева Уникредит банке и да ће ускоро имати онлине отварање рачуна за физичка лица и кеш кредите преко мобилне апликације.
Подсетио је да Уникредит банка у Србији прати финансирање пројеката у области обновљивих извора од увођења првог законског оквира.
"Данас смо тржишни лидер када говоримо о финансирању ветропаркова, јер финасирамо пет ветропаркова у Србији од укупно седам и једина смо банка која самостално финансира три ветропарка, чиме доприносимо снабдевању око 70.000 домаћинстава електричном енергијом из обновљивих извора. Тржишно ућешће наше банке у финансирању зелених инвестиција превазилази наше укупно тржишно учешће. Овај податак показује нашу повећеност у финансирању зелене транзиције" рекао је Вулетић.
Истакао је да је банка током 2021. уговорила две кредитне линије по тој основи.
Једна линија је у сарадњи са Европском банком за обнову и развој (ЕБРД), која подстиче предузећа да улажу у стандарде високих перформанси, технологије и услуге, омогуц́авајуц́и им да постану конкурентнији и енергетски ефикаснији.
Друга се спроводи у сарадњи са Европском Инвестиционом Банком, а има за циљ подршку запошљавању, стручном усавршавању и дугорочном задржавању лица из осетљивих друштвених група.
"План је да се још интензивније посветимо и улажемо у пројекте соларне енергије, а све пратећи домаћу и европску регулативу и промене које се на том пољу дешавају. Истовремено нам је циљ и да оснажимо нашу саветодавну подршку клијентима у испуњавању ЕСГ стандарда и адекватном укључивању у европске и светске ланце снабдевања", рекао је он.
(Бета, 06.01.2023)
