Михаило меденица о рањавању двојице Срба код штрпца; Не опраштам сузе детиње са заветне светиње!

Те малене Дечане, Самодреже, Грачанице, живе плаштанице… Не опраштам, откуд ми толко милошти да не клекнем пред живе мошти… Да не целивам колевку у коју је мајка повила тек рођеног свеца, да не замолим да ме исповеде и причесте деца… Деца чији крст не могу ни догледати овако бедан, срамоте, ходочасници живота вазда пречицама преко Голготе… Чобанчићи без стада а вазда за стадом- чувају светињу, како да опростим сузу детињу..? Како да опростим себи што старим,