Mihailo medenica o ranjavanju dvojice Srba kod štrpca; Ne opraštam suze detinje sa zavetne svetinje!

Te malene Dečane, Samodreže, Gračanice, žive plaštanice… Ne opraštam, otkud mi tolko milošti da ne kleknem pred žive mošti… Da ne celivam kolevku u koju je majka povila tek rođenog sveca, da ne zamolim da me ispovede i pričeste deca… Deca čiji krst ne mogu ni dogledati ovako bedan, sramote, hodočasnici života vazda prečicama preko Golgote… Čobančići bez stada a vazda za stadom- čuvaju svetinju, kako da oprostim suzu detinju..? Kako da oprostim sebi što starim,