Француска: Велико незадовољство због Макронове реформе пензионог система - Французи неће да раде две године више

Док се одлучује о програму реформи пензионог система француског председника Емануела Макрона, синдикати организују масовне штрајкове и протесте против његових планова да помери старосну границу за пензионисање.

Новим законом, који тек треба да буде усвојен у парламенту, предвиђено је да се у старосну пензију уместо са 62, одлази са 64 године.

Саобраћај је обустављен, а школе и друге јавне установе су затворене.

На аеродрому Орли у Паризу сваки пети лет је отказан.

Само две линије метроа у главном граду Француске раде нормално.

Десетине хиљада људи шетало је улицама Париза и других градова на више од 200 демонстрација.

Највећи протест био је у главном граду на Тргу републике током послеподневних часова.

У Нанту, Лиону, Бордоу, Марсеју и Тулузу било је мањих штрајкова пошто су машиновође, радници у јавном сектору и особље рафинерије изашли.

Железнички саобраћај у земљи делимично је обустављен, раде само важне линије.

Главни синдикат средњег образовања рекао је да је 65 одсто наставника у штрајку, иако је министарство образовања саопштило да је проценат мањи - 35 одсто.

Филип Мартинез, шеф синдиката ЦГТ, предвидео је да ће више од милион људи изаћи на улице.

Полиција је била у приправности у Паризу у случају да протести прерасту у нереде.

• „Од чега више да живим?&qуот; - људи без права на пензију у Србији и даље чекају решење
• Новчана помоћ од 100 евра и у Француској
• Нереди у Француској - наставља се штрајк због Макронове реформе пензионог система

Почетком јануара, Елизабет Борн, француска премијерка, изјавила је да ће од 2027. људи морати да раде 43 године како би стекли право на одлазак у пензију, што је годину дана дуже него у овом тренутку.

И док влада поздравља реформе као виталну меру за очување француског пензионог система, анкете агенције за јавно мњење ИФПО показују да су реформе непопуларне.

Противи им се 68 одсто испитаника, показује анкета.

Сви синдикати у држави, међу којима и реформистички синдикати, које је влада хтела да приволи на сопствену страну, осудили су најављене мере.

Критикама се прикључила и опозиција у парламенту - крајња десница и партије левог крила.

„Зидови Јелисејске палате у четвртак морају да се тресу&qуот;, изјавио је Фабијан Расел, лидер Комунистичке партије.

Пошто Препород, Макронова странк, нема већину у скупштини, председник државе мораће да се ослони на подршку 60-ак посланика из редова конзервативне Републиканске странке.

Међу њима има оних који су раније најавили да би могли да гласају против предвиђених реформи пензионог система.

Расправе у парламенту могу да потрају неколико недеља.

Макрон се суочава са активном кампањом опозиције у данима који следе.

Најгори исход би били стални штрајкови и прекиди у саобраћају, болницама и складиштима горива.

То би блокирало државу.

Политички аналитичари кажу да се не може проценити расположење у држави и да се због тога не може предвидети да ли је покрет довољно јак да се супротстави председнику и натера га да одустане од мера.

Уколико до тога дође, тиме би се ставила тачка на све озбиљне реформе током Макроновог, сада, другог председничког мандата.

Са једне стране, инфлација, енергетска криза и стални извештаји о лошим јавним службама стварају анксиозност и раздражљивост код људи.

Пре четири године, Макронов лош имиџ у мање развијеним градовима довео је протеста „жутих прслука&qуот;.

Нешто слично би и сада могло да се деси.

Са друге стране, испитаници су уочили да су људи све више резигнирани и да се не идентификују са друштвеним покретима „старе школе&qуот;, за које су синдикати специјализовани.

Многи неће штрајковати како не би губили дневни приход.

Премијерка Борн позвала се на принцип „међугенерацијске солидарности&qуот; како би оправдала одлуку да људи дуже раде.

Према француском систему, врло мали број људи уплаћује приватно пензионо.

Уместо тога, пензије се исплаћују из истог заједничког фонда у који сваког месеца доприносе уплаћују запослени.

Радници знају да ће и они имати исти третман када се пензионишу.

Међутим, влада упозорава да се пензиони систем урушава, зато што се однос између запослених и пензионера драстично мења.

Пре пола века размера је била четири радника на једног пензионера, данас је то 1,7 радник на једног пензионера.

Пад се очекује и у наредним годинама.

Готово све европске државе су предузеле одређене кораке да подигну старосне границе за одлазак у пензију.

У Италији и Немачкој се у пензију иде са 67 година, док је у Шпанији старосна граница 65.

Када је реч о Великој Британији, свако ко напуни 66 година може да се пензионише.

Француски председник је већ имао амбициозан план како да реформише систем, али је од њега одустао услед избијања пандемије ковида-19.

Овај други план био је део његове председничке кампање прошле године - кључни аргумент који је влада употребила за добијање гласова.

Како би ублажила ефекте реформе, Елизабет Борне је обећала да ће се људима који раде опасне или физички захтевне послове олакшати одлазак у пензију, већу загарантовану минималну пензију и подстицајне мере старијима да се врате на тржиште рада.

Опозиција тврди да систем технички у овом тренутку није у дефициту, те нема потребе да се жури са његовом реформом.

Указују да се може уштедети и на другачије начине, тако што ће, на пример, добростојећим људима бити смањена пензија.

Додају и да ће реформе највише погодити најсиромашније.

Неки људи рано крећу да раде, тако да са 62 године они већ имају право да се пензионишу.

Предвиђеним реформама морају да раде још две године, без накнадне добити.

Ово је седма реформа француског пензионог система откад је 1982. тадашњи председник државе Франсоа Митеран укинуо старосну границу за одлазак у пензију, која је у том тренутку била 60 година.

Сваки наредни покушај да се нешто мења завршавао би се масовним протестима на улицама, мада би реформе на крају ипак биле примењене.

Тако је, на пример, 2010. тадашњи председник Никола Саркози померио границу за одлазак у пензију на 62 године, упркос вишенедељним протестима.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на ббцнасрпском@ббц.цо.ук

(ББЦ Невс, 01.19.2023)