Italija i mafija: Sicilijanski zakon ćutanja kao oružje najtraženijeg bosa

Stanovnici Palerma nisu mogli pouzdano da znaju ko je čovek kog vode do policijskih kola.

Na kraju krajeva, prošlo je 30 godina otkako je poslednji put viđen u javnosti.

Ali više od stotinu članova oružanih snaga toga jutra okupilo se u uskim uličicama Palerma, a ljudi su znali da samo jedan kriminalac može da izazove takvu reakciju.

Pronađen je Mateo Mesina Denaro - „šef nad šefovima", poslednji begunac.

Prolomili su se aplauz i bodrenje.

Neko je pozdravio policajca lupivši mu „petaka"; drugi su želeli da se zagrle s njim; nekima su se pojavile suze u očima.

Svi su se radovali.

Kasnije je Marija Falkone rekla za italijanske medije da bi volela da je njen brat mogao da prisustvuje toj sceni.

• Najtraženiji mafijaški bos uhapšen posle 30 godina bekstva
• Kako su se mafijaške porodice iz Italije proširile na svet
• Tajni život lovaca na mafijaše

Sudija za borbu protiv mafije Đovani Falkone ubijen je u napadu sicilijanske Koza nostre, predvođene Mesinom Denarom, 1992. godine.

Bio je to vrhunac „sezone masakra" koja je pohodila Italiju početkom 1990-ih.

U ono vreme, organizovana zločinačka grupa Mesine Denara pokušavala je, preko neprekidne kampanje ubistava u kojoj je stradalo više od 20 ljudi, da natera državu na pregovore o strogom zatvorskom režimu za zatočene saradnike mafije.

Mesina Denaro se jednom navodno hvalio da bi mogao da „napuni čitavo jedno groblje" žrtvama.

On je 1993. godine naložio otmicu i ubistvo Đuzepea Di Matea, jedanaestogodišnjeg sina mafijaša koji je postao svedok države.

Dečak je držan u zatočeništvu dve godine pre nego što je ubijen; njegovo telo je rastvoreno u kiselini da porodica ne bi mogla da ga sahrani.

Mesina Denaro je naredio ubistvo rivalskog mafijaškog bosa i njegove trudne devojke.

Izdat je nalog za njegovo hapšenje.

A onda, u leto 1993. godine, nestao je bez traga i glasa.

Ljudi su prijavljivali da su ga viđali svuda, od Venecuele do Holandije.

Ali, uhvaćen je u Palermu - usred njegove rodne Sicilije.

Ove nedelje, posle njegovog hapšenja, policija je otkrila tri njegova skrovišta u Kampobelo di Mazari, osunčanom selu 115 kilometara od Palerma - i 10 kilometara od njegovog rodnog sela Kastelvetrana.

Tihi, mirni Kampobelo nije ona vrsta mesta koje bi čovek mogao lako da zamisli kao mesto za skrivanje.

Nije da se Mesina Denaro ponašao ka da vodi život odmetnika u tajnosti.

Čini se da je bio redovan posetilac lokalnog bara San Vito; njegov komšija je izjavio da su se njih dvojica redovno pozdravljali.

To je slika koja se nikako ne uklapa u tridesetogodišnju poteru za mafijašem.

Italija ulaže velike resurse u operacije hvatanja mafijaša, ali slučaj Mesine Denara pokazuje da kultura pokornog ćutanja i dalje može da naškodi borbi države protiv organizovanog kriminala.

• Čovek na spisku za odstrel najmoćnije italijanske mafije
• Ko je „sinjore Nedodirljivi" - vođa bitke protiv mafijaškog klana Ndrangeta
• Italijanski mafijaš uhapšen u Španiji posle 20 godina bekstva - odala ga Gugl mapa

Mauricio Belakoza, advokat za krivično pravo i profesor prava sa Univerziteta LUISS u Rimu, rekao je da je Mesina Denaro „maksimalno iskoristio mafijašku kulturu" da ne bude uhvaćen.

Mafijaška kultura funkcioniše kao kombinacija izukrštanih elemenata, rekao je profesor Belakoza za BBC.

„Od naširoko rasprostranjenog prisustva mafije na ovoj teritoriji, preko retke ili potpuno nepostojeće saradnje društva sa istražiteljima, do duboko ukorenjenog zaveta ćutanja, naročito u malim mestima i predgrađima, gde se država često doživljava kao neprisutna", kaže on.

Gradonačelnik Kampobela Đuzepe Kastiljone rekao je za italijanske medije da je on „zgrožen pri samoj pomisli na to da je Mesina Denaro živeo među nama najmanje godinu dana - zato što sada pouzdano znam da su naši sugrađani odlučili da pođu putem pokornosti i zakopaju glavu u pesak".

Međutim, ćutanje ne znači nužno i odobravanje.

Pipci mafije zadiru duboko u italijansko društvo.

Strah i stari zavet ćutanja su i dalje duboko ukorenjeni.

„Mafijaške veze funkcionišu na veoma jednostavan način: nasilje i zastrašivanje bude u ljudima stanje potčinjenosti i 'omerte'", kaže Belakoza.

„U suštini, mafija koristi strah da bi postigla svoje ciljeve."

Na konferenciji za štampu koju je održala policija posle hapšenja, tužilac Palerma Mauricio de Lusija rekao je da je Mesina Denaro najverovatnije dobijao pomoć od „mafijaške buržoazije" - misleći na lokalne profesionalce, preduzetnike i političare.

To se najbolje vidi po hapšenjima tokom godina ljudi za koje se smatralo da su bliski Mesini Denaru.

Novinar iz Palerma Tulio Filiponi rekao je da je bilo pojedinaca koji su „prihvatili da žive i sarađuju sa mafijom, žmureći kad su saradnicima mafije bili potrebni medicinski pregledi, procene ili upravljanje imovinom."

Ova lokalna mreža za koju se pokazalo da pomaže mafijašu pranjem njegovog novca, kaže Filiponi, bila je ono „što u kulturološkom smislu čini razliku i što mora da se iskoreni".

„Svaki Sicilijanac zna da mafija postoji… i da ima moć da utiče na društvo i da kontroliše teritoriju na kapilarni način."

I dalje je nejasno da li je Mesina Denaro živeo životom penzionera ili je i dalje bio aktivan i učestvovao u kriminalnim aktivnostima - i tek bi moglo da se ispostavi da je njegovo hapšenje bilo lakši deo posla.

Iako su godine auto bombi i svirepog nasilja možda prošle, većina eksperata se slaže da se vremenom mafija preobratila u manje napadnu ali verovatno prepredeniju organizaciju.

Reketiranje, zastrašivanje i iznuđivanje nisu nestali: „Još je sve tu, kao što pokazuje činjenica da mafijaški kum može da ostane skriven toliko dugo."

U ovom kontekstu, spontani aplauz koji se prolomio onog jutra kad je bos uhapšen mnogi su zapazili kao izuzetan znak promene.

Gospođica Falkone, sestra ubijenog sudije, izjavila je da je bila zatečena „koliko su se svi radovali - na ulicama, u autobusima, ljudi su grlili policajce u pancirima".

„To je pobeda za italijansko društvo u celini."

Ima i drugih znakova da je možda na delu promena.

Početkom ove nedelje, srednjoškolski đaci su izašli na ulice u gradu skandirajući: „Kastelvetrano je naš, nije vaš."

Jedan osamnaestogodišnjak rekao je za italijanski list La Republika: „Drhtao sam od uzbuđenja kad sam video da ljudi aplaudiraju policiji. Ovaj trg pun ljudi dokaz je da ovaj grad ne želi da bude etiketiran kao mafijaški."

Drugi đak je rekao: „Osetio sam ponos kad sam čuo da je uhvaćen."

Starije generacije bi mogle da imaju drugačije mišljenje.

Filiponi je rekao da na Siciliji ima šezdesetogodišnjaka koji su proživeli vreme ubistava devedesetih a opet brane Mesinu Denara - i maltene negiraju da postoji bilo kakav problem.

Filiponi misli na niz intervjua sa starijim stanovnicima Kastelvetrana koje je emitovala italijanska televizija prošle nedelje.

U jednom od njih, čovek kaže da ne osuđuje dela Mesine Denara; u drugom, stanovnik kaže da je hapšenje mafijaša bila greška.

„Ali mlađi ljudi su u jednom tako važnom trenutku izašli na ulice da iskažu sreću.

„Ovo na videlo iznosi razlike među generacijama i da se stvari postepeno menjaju", kaže za BBC Filiponi.

Makar u simboličnom smislu, hapšenje Mesine Denara je izuzetno značajno, čak i „neka vrsta oslobođenja", tvrdi Filiponi.

„Svi ti ljudi koji aplaudiraju pokazuju šta to stvarno znači za istoriju Sicilije i ove zemlje: kraj jedne ere, katarzu."

Pogledajte video

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 01.23.2023)