MMF: Potreban nov Program za suzbijanje sive ekonomije u Srbiji, inflacija će opadati, BDP rasti
Šefica Kancelarije Međunarodnog monetarnog fonda (MMF) u Srbiji, Julija Ustjugova, rekla je danas u Beogradu da je potrebno "održati reformski zalet" i doneti novi Program za suzbijanje sive ekonomije koji će biti značajan i za uvođenje eFiskalizacije i eFaktura.
Ona je na panel diskusiji "Makroekonomski trendovi u 2023", koju je organizovao NALED-ov Savez za fer konkurenciju, rekla da MMF za rastuće ekonomije u Evropi, među kojima je i Srbija, predviđa snižavanje stope privrednog rasta sa 4,3 odsto u 2022. na manje od dva odsto u ovoj godini, ali da se očekuje da do preokreta u silaznom trendu dođe već u drugoj polovini godine i da se to nastavi 2024. godine.
MMF očekuje da će inflacija i u Evropi i u Srbiji tokom ove godine padati zahvaljujući snižavanju cena energenata i hrane, navodi se u saopštenju.
Ustjugova je istakla da je potrebno merama monetarne politike dalje aktivno raditi na spuštanju inflacije, dok bi fiskalna politika trebalo da pomaže tom cilju i da obezbedi rezervu za buduće krizne situacije koje su sve češće.
Glavni ekonomista OTP banke u Srbiji, Dragoslav Veličković, i direktor sektora za upravljanje aktivom i pasivom u Erste banci, Miloš Zečević, saglasni su da 2023. u Srbiji neće biti u bitnijih promena kursa evra i dinara jer su devizne rezerve na veoma visokom nivou, izvoz raste brže od uvoza i svi preduslovi su tu da kurs ostane stabilan.
Oni očekuju nešto niži privredni rast u 2023. u odnosu na projekcije MMF-a i Ministarstva finansija i predviđaju da će se kretati oko 1-1,5 odsto.
Imajući u vidu da Narodna banka Srbije podiže referentnu kamatnu stopu (trenutno 5,25 odsto) što utiče i na kamate komercijalnih banaka, Zečević predviđa da će ove godine centralna banka Srbije tu stopu povećati za još najviše 0,5 procentnih poena, što će uticati na smanjenje zaduživanja u dinarskim keš kreditima, ali da će i stambeni krediti padati kako zbog očekivanog rasta euribora do 3,4 odsto tokom leta, tako i zbog visokih cena nekretnina.
On je dodao da bankarski sektor u Srbiji raspolaže velikim iznosima slobodnog novca što će smanjiti kamate na štednju, a na to utiču i kamate po kojima banke kupuju državne obveznice.
Veličković je ocenio da su centralne banke uopšte kasno krenule sa merama za obuzdavanje inflacije, da je najveće pitanje šta će biti sa inflacijom - da li će biti suzbijena i da li će centralne banke polovinom godine krenuti da obaraju svoje kamatne stope.
Veličković je dodao da cene energenata jesu pale u odnosu na proleće i leto prošle godine, ali da u poslednja dva meseca opet rastu što zahteva oprez.
(Beta, 25.01.2023)
