Kurti: Nisam pozvan na sastanak u ambasadi SAD o ZSO, protiv sam njenog formiranja
Kosovski premijer Aljbin Kurti izjavio je danas da nije pozvan na sastanak 31. januara u ambasadi SAD na Kosovu, na kojem bi trebalo da se razgovara o Zajednici srpskih opština (ZSO), i ponovio da je on protiv njenog formiranja.
On je u intervjuu za Radio slobodna Evropa kazao da svi oni koji su pozvani treba da idu na taj sastanak.
"Smatram da je ovaj sastanak posledica insistiranja zvaničnika američkog Stejt departmenta, koji je i specijalni emisar za Balkan, i koji je izjavio da bez obzira na premijera Kosova ZSO mora da bude formirana", rekao je Kurti.
Prema njegovim rečima, od 33 tačke Briselskog sporazuma, nije moguće izabrati samo jednu (ZSO), jer se gubi hijerarhija.
"Ne mogu se kreirati nikakve veštačke hijerarhije, osim hronološkim redosledom", ocenio je kosovski premijer i dodao da iz novog predloga Evropske unije nije moguće izdvojiti bilo koji član, za koji se misli da je o ZSO.
Upitan da li to znači da ZSO neće biti formirana dok je on premijer Kosova, Kurti je rekao da on nije jedini koji tako govori.
"Zajednica bez otvaranja pitanja konačnog, pravno obavezujućeg sporazuma, sa uzajamnim priznavanjem u centru, Zajednica na nacionalnoj osnovi, sa tim nelegalnim strukturama na severu nije ni održiva, a naravno ni prihvatljiva", kazao je on.
Na pitanje da li postoji neka vrsta Zajednice koja bi mu bila prihvatljiva, Kurti je rekao da Kosovo ima Asocijaciju kosovskih opština i da su tamo i opštine sa srpskom većinom.
"Ja sam za Zajednicu koja je razvojna, demokratska, zasnovana na evropskim vrednostima, a ne na nacionalnoj pripadnosti. Nacionalna pripadnost ne treba da bude osnova Zajednice opština", kazao je Kurti.
Prema njegovim rečima, čak je i predlog bivšeg predsednika Finske Martija Ahtisarija dao pravo veta na toliko stvari u Skupštini Kosova predstavnicima srpske manjine, upravo zato što nije dozvoljena teritorijalizacija prava.
Ocenio je ida ZSO nema za cilj povećanje prava Srba, već "teritorijalizaciju tih prava", kao što je to učinjeno u Bosni i Hercegovini (sa Republikom Srpskom).
"Dakle, u Bosni imaju pravo veta, ali istovremeno imaju i teritorijalizaciju svog prisustva. To je ono čemu teže na Kosovu, dok nastavljaju da ne prihvataju zločine počinjene tokom rata na Kosovu i da održavaju dobre odnose sa Kremljom", rekao je Kurti.
(Beta, 27.01.2023)
