Писма из провинције: Радош Бајић: Генералица Љиљана Стјепановић
Блиц 29.01.2023
Далеке 1972. године на Академији за позориште, филм и телевизију, у баксузном збиру од тринаест бруцоша у класи професорке Огњенке Милићевић срео сам се са Љиљаном Стјепановић, данас прослављеном српском глумицом, добитницом сијасет најзначајнијих награда за свој полувековни професионални и уметнички опус.
Самосвојна, снажног карактера, на први поглед опора и оштра, а заправо у души крхтка и нежна, Љиља Стјеп како смо је одмах прозвали – пленила је својом правдољубивошћу и осебујним талентом. У потрази за сопственим животима, након завршене Академије расули смо се као мехурићи од сапунице – свако на своју страну. Ја сам се окренуо филму а она је своје глумачко сидро спустила на сцену Позоришта на Теразијама, у којем је већ дуги низ година суверена првакиња са
