Tehnologija i životna sredina: Da li će sada svi nositi slušalice na solarni pogon
Solarni paneli će biti ugrađeni u slušalice i u odeću.
Ako ste tip osobe koja uvek zaboravlja da napuni bežične slušalice, pomoć je možda konačno na vidiku.
Ona stiže u obliku prvih slušalica na solarni pogon dostupnih u slobodnoj prodaji.
Modeli, koje prave švedska firma Urbanista i nemački proizvođač sportske opreme Adidas, imaju solarne panele ugrađene u trake za glavu na slušalicama.
U oba slučaja, fleksibilne panele napravila je druga švedska firma Egzeger, koja ja proteklu deceniju provela radeći na tome da ih učini lakim, tankim i dovoljno snažnim da obave posao.
- Od potrošene limenke do solarnog panela - kako niški đaci čuvaju životnu sredinu
- Njegovo visočanstvo, daljinski upravljač: Izum koji je promenio svet
- Ugrađeni mikročip koji vam omogućuje plaćanje rukom
Šef Egezgera Đovani Fili kaže da je to i pitanje udobnosti, i, još važnije, činjenja onoga što je dobro za životnu sredinu.
„Punjenje - svi to mrze da rade", kaže on.
„Ali svaki put kad ne punite na struju, to je dobra vest za svet.
„Nova generacija mladih očekuje da joj se omogući da uradi nešto dobro za životnu sredinu, a upravo to mi nudimo."
Egzegerovi solarni paneli se zovu Pauerfojl i debeli su svega 1,3 milimetra.
Tehnologija se zasniva na trakama titanijum dioksida prekrivenih prirodnom bojom.
Najprostije rečeno, boja upija fotone svetla, koji se potom pretvaraju u elektrone.
Iako su otprilike upola toliko efikasne kao standardni solarni paneli od silikona iste veličine na jakom suncu, paneli od titanijum dioksida su, pored toga što su značajno tanji, mnogo lakši i jeftiniji za proizvodnju.
Slušalice na solarni pogon i dalje imaju ugrađenu bateriju koja može da omogući 80 sati slušanja muzike.
Nju puni traka Pauerfojl.
Pogledajte video:Da li su solarne farme rešenje za klimatske promene
Fili kaže da aktuelna tehnologija može da stvori jedan sat energije „od svega 20 minuta engleskog ili švedskog letnjeg sunčevog svetla".
Takođe, paneli mogu da stvore i malo energije od veštačkog svetla, kao što je unutrašnje osvetljenje, tako da je osnovna ideja da se slušalice uvek pune sem ukoliko nije gluvo doba noći.
A slušalice imaju i utičnicu za struju ako je potrebno dopuniti snagu posle mnogo korišćenja.
Fili dodaje da je malo verovatno da će se solarni paneli uskoro ugrađivati u mobilne telefone, zato što mnogi od nas držimo uređaje u džepu i stoga oni nemaju pristup svetlu.
Umesto toga, on zamišlja da će paneli biti pravljeni za odeću i torbe, a da će se telefoni puniti na njih.
Finska kompanija Plano već pravi tkaninu koja ima ugrađene solarne panele.
Kompaniju vodi Elina Ilen, koja je i profesorka na katedri za tekstilni i papirni inženjering Politehničkog univerziteta u Kataloniji, i vodeća je stručnjakinja za nosivu tekstilnu elektroniku.
Umesto da napravi odeću koja može da napuni vaš mobilni telefon, firma se bavi perivom odećom s ugrađenim senzorima na solarni pogon.
Oni mogu da prate različite aspekte zdravlja onoga ko je nosi, kao što su puls, temperatura, držanje, kvalitet sna i nivo telesnih masti.
„Iako ove solarne ćelije proizvode dovoljno energije za napajanje nosivih uređaja, postavljanje solarne ćelije iza tekstila nikada neće imati istu efikasnost sakupljanja energije kao solarna ćelija na direktnom suncu", kaže Ilen.
„Debljina tekstila, gustina, struktura, boja i završni tretman imaju uticaj na količinu potencijala za pohranjivanje energije.
„Nosiva tehnologija zasnovana na tekstilu jedno je od najboljih rešenja za neprestano praćenje zdravlja ljudi, jer je lakše postići prihvatljivost samog proizvoda.
„Pacijenti već nose odeću, a ova tehnologija može da se sakrije ispod tkanine kako bi se osigurala udobnost i diskrecija", kaže ona.
Na Univerzitetu Louboro, istraživači gaje drugačiji pristup tkanini koja proizvodi energiju.
Umesto da koriste solarne ćelije, oni upotrebljavaju statički elektricitet koji nastaje kad se osoba kreće i pretvaraju ga u upotrebljivu energiju.
Tehnologija je zasnovana na sićušnim konverterima energije zvanim triboelektrični nanogeneratori (teng).
Oni se prave od vlakana kao što su pamuk, poliester i najlon, prekriveni slojem polimera koji privlači statiku.
Ovi fleksibilni, rastegljivi, perivi tengovi mogu potom da se utkaju ili upletu u tkaninu artikala odeće.
„Naša grupa istražuje kako možemo da koristimo redovne tekstilne materijale i tehnike pravljenja tekstila za proizvodnju efikasnih tengova za nosive aplikacije", kaže lider projekta Išara Darmasena.
„Cilj je da se proizvedu tekstili koji prave energiju kao što su majice kratkih rukava, donji veš i pantalone koji su veoma slični našoj redovnoj odeći, ali mogu da generišu električnu energiju ili da se ponašaju kao senzori koji mere pokrete tela."
Doktor Darmasena, naučni saradnik Kraljevske akademije za inženjering i predavač na Louborouu, dodaje da bi u budućnosti tengovi mogli da se koriste u sadejstvu sa solarnim panelima i tako čine hibridnu odeću koja stvara energiju.
Deniz Vilson, autorka knjige Nosivi solarni sistemi, nada se da će se tržište za odeću na solarni pogon narednih godina značajno proširiti.
„Mislim da možemo imati koristi od više mašte kad je u pitanju marketing nosivih solarnih paketa", kaže profesorka Vilson, sa katedre za električni i kompjuterski inženjering na Univerzitetu u Vašingtonu.
„Još nismo iskoristili sve što oni mogu da nam ponude u globalnoj zajednici."
Ona dodaje da će najveća oblast rasta najverovatnije biti odeća koja može da puni mobilne telefone i druge prenosive električne uređaje.
„Za prosečnog korisnika, to bi moglo da znači punjenje u hodu."
Ali, dodaje, da bi takva odeća mogla da stekne široku popularnost, sistemi solarnih panela će morati da traju najmanje godinu dana bez značajnijeg gubitka efikasnosti.
Pogledajte video: Auto od plastike na putu preko Antarktika
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 01.30.2023)