Бољевић: Судије да се покажу пред новим могућностима, мање ме плаши могући утицај политичара

Почасни председник Друштва судија Србије Драгана Бољевић оценила је да је предлозима закона о правосуђу судству обезбеђен правни оквир, у поређењу са решењима у другим државама, веома задовољавајући.

Она је навела да мање страхује од утицаја политичара на ту грану власти него од тога да евентуално подбаце судије у њиховом најважнијем телу – Високом савету судства, које је добило веће надлежности.

"Нови закони, који би требало да се као предлози ускоро нађу на дневном реду скупштинске седнице, унапређују досадашња решења, сад судијама остаје одговорност за стручно и непристрасно, фер суђење", рекла је Бољевић, судија Врховног касационог суда и чланица Радне групе за израду тих закона у интервјуу за агенцију Бета, уз констатацију да је већ новим уставним законом искључена могућност реизбора судија који се десио после доношења Устава 2006.

Како је навела, "супротно уобичајеној пракси да не квалификује своја мишљења као позитивна или негативна, Венецијанска комисија је констатовала, у Мишљењу о судским законима од децембра 2022. године, да су закони 'генерално добро стуктурирани, јасно написани и да покривају све суштинске тачке које је требало покрити' и поновила да 'остаје на снази укупно позитивна оцена ревидираних нацрта закона'".

"Међутим, жељени крајњи резултат - поверење грађана у правосуђе биће у потпуности постигнут тек са свешћу да се правосуђе мора учинити привлачним за најбоље правнике, поготово што 60 одсто судија одлази ускоро у пензију. Предложено је новим законима да Народна скупштина расправља и о судском буџету за који се залаже Високи савет судства. Без обзира на исход гласања расправа ће помоћи доносиоцима одлука и целој јавности да разуме који су неопходни предуслови да би судство добро функционисало и на коме је одговорност ако се то не дешава", рекла је Бољевић.

На питање зашто у Радној групи, коју је основало Министарство правде, сем Друштва судија Србије и Удружења тужилаца Србије није било и других струковних удружења и представника невладиних организација, Бољевић је рекла да претпоставља да је министарка правде Маја Поповић сматрала да би тело са "више од петнаест чланова било прегломазно за рад".

Према речима Бољевић, "то су два најискуснија и најрепрезентативнија удружења судија и тужилаца у Србији, једино су Друштво судија Србије и Удружење тужилаца Србије чланови међународних удружења судија, односно тужилаца".

Говорећи о изменама, она је подсетила да, у складу са уставним амандманима, "Високи савет судства као и досад има 11 чланова, од којих је шест судија, које непосредно бирају судије, и председник Врховног суда, као члан по положају".

"Преостала четири члана, из реда истакнутих правника, бира Народна скупштина, која је досад бирала свих 11 чланова Савета", истакла је Бољевић, поредећи ранија и садашња решења.

На питање чиме гарантује да увођење истакнутих правника није тек други начин за политички утицај на правосуђе, само нешто прикривенији, она је навела да нас "живот учи да нема државе у којој је у потпуности искључен политички утицај на судство и да он свуда и увек постоји, у мањој или већој мери, што не значи да је и пожељан, напротив".

"Ипак, прописан је правни оквир према коме политичко тело - Народна скупштина не бира више свих 11 чланова, већ само четири и, према коме, више нема 'политичких' чланова у Високом савету судства - министра правде и председника скупштинског Одбора за правосуђе", навела је Бољевић.

Она је истакла да су предложеним Законом о Високом савету судства "прописане 'препреке' политичком утицају на судство који би најпре могао доћи преко чланова Савета који се бирају из реда истакнутих правника".

"Те садржинске одредбе 'бране' да чланови Савета које бира Скупштина буду из реда функционера изабраних непосредно од грађана или Народне скупштине, судије Уставног суда или државни секретари, особе које снажно утичу на доношење политичких одлука, или које су вршиле непримерени утицај на рад судија или јавно заступали ставове који угрожавају независност судства", навела је Бољевић, истичући да су "постављени највиши стандарди транспарентности" код предлагања и избора истакнутих правника.

На констатацију да ће о истакнутим правницима ипак одлучивати петочлана комисија - председник Народне скупштине, Уставног суда, Врховног суда, Врховни јавни тужиолац, Заштитник грађана - ако се не постигне двотрећинска сагласност свих посланика, она је одговорила да је то решење из уставних амандмана "средство деблокаде".

"Иако разумем да је реч о државним функционерима, чије су функције прописане Уставом због њихове велике важности за државу, приликом рада на уставним променама ја сам се, истина без успеха, залагала за другачији састав те комисије. Искуства других држава, а најеклатантније је црногорско, нас уче да је било нужно прописати средство деблокаде избора чланова Савета", рекла је Бољевић.

На питање зар није директан уплив политике у правосуђе могућност да се члан странке кандидује за истакнутог правника, она је навела да се Радна група залагала да "кандидати за члана Савета, већ у моменту кандидатуре, не смеју бити чланови политичке странке".

Бољевић је објаснила да је министарство правде "имало легитимне контра-аргументе да би се таквим решењима повређивала Уставом гарантована слобода удруживања, али су ипак, до краја јавне расправе, и као њен резултат, прихваћене сугестије и прописани други услови за кандидатуру који ограничавају политички утицај".

На констатацију да је блокада у раду Високог савета судства могућа, она је одговорила да је "блокада увек могућа, чак и кад се одлуке доносе мањом већином, што је показало злокобно искуство из ревизије реизбора 2011/12."

"Савет доноси одлуке, као и досад, већином од шест чланова, а већином од осам код избора свог председника и заменика председника, председника Врховног и осталих судова и одлуке о разрешењу. Али је добро што су прихваћене сугестије Друштва судија Србије, и касније и Венецијанске комисије, да чести неоправдани изостанци члана Савета буду разлог да му престане функција", навела је Бољевић.

На питање зар није могуће да судије направе своју непринципијелну коалицију, мада се у јавности углавном сумњиче истакнути правници, Бољевић каже да је "све могуће, теоретски".

"Не верујем у то да ће у Савету, приликом одлучивања, постојати 'фронт' између судијског и несудијског дела, па ни у то да ће судије увек бити јединствене. То је показао и рад досадашњих састава Савета. Јавност рада обезбеђује да се разазна да ли је и где је запело у раду Савета и ко би за то био одговоран", истакла је Бољевић.

На питање од чега највише страхује да би могло бити препрека у спровођењу нових решења, Бољевић је рекла да "од утиција политичара мање страхује".

"Много више размишљам о томе да ли ће судије-чланови Савета, а притом не мислим ни на ког конкретно, већ на чланове свих будућих Савета, одговорити терету велике одговорности која им је поверена. У сваком случају, уколико би судије у Савету подбациле у својим одговорностима, оне би саме биле одговорне за могуће размишљање о томе да Савету није ни требало поверити веће надлежности", истакла је Бољевић.

Она је објаснила да је предлог Радне групе био да за чланове Савета могу конкурисати само судије са седам година судијског стажа, јер, како је наведено у предлогу, потребан је судија који кроз искуство зна како правосудни систем функционише и ужива истинско поверење колега.

Међутим, навела је, Министарство правде тај предлог није прихватило јер је сматрало да би "тај услов дискриминисао судије са краћим судијским стажом", па је у предлогу закона остало да "кандидат за члана Савета из реда судија може бити сваки судија".

На констатацију да одредба по којој судија сем што не може бити члан странке, "не може политички деловати ни на други начин", носи опасност за ућуткивање судије ако реагује на политичко угрожавање правосуђа, она је рекла да је та одредба "требало да буде јаснија, конкретнија".

"На сву срећу, о слободи изражавања судија развијају се стандарди од стране многих међународних тела. Последње, најдетаљније стандарде формулисало је јесенас Консултативно веће европских судија Савета Европе (ЦЦЈЕ). Начин примене стандарда наравно зависи и од друштвених околности у конкретним државама, које, у појединим државама, дозвољавају судијама да буду чланови политичких партија - Немачка, Француска - за разлику од Србије, у којој то судије не могу бити, што је по мом мишљењу, у садашњим друштвеним околностима у Србији, оправдано", рекла је Бољевић.

(Бета, 31.01.2023)