Тања Ступар Трифуновић: Пече

Немаш одавде куд кад овај звизган упече када те сабије под плочу када ти згули кожу када те боле кости и травка и замка коју си птици поставио и њена кост мека док пуца сада у твојој одзвања Уловљен сам кажеш и небом и земљом и насиљем њиховим над нама да маме очи да криве кичму да дижу да ломе да стишћу да једу да мислимо да ћемо горе а доље нас гура она сила у коју зуримо док сунце излази и док дан још распаран није (знаш како овдје пече кћери) мислио сам