Rusija i Ukrajina: Voli Putina, mrzi Francusku: Proruska kampanja u Africi
Čovek koji stoji iza novootkrivene društvene mreže bliske Kremlju za BBC govori da želi da Afrika stane na Putinovu stranu.
Otkrivena je velika društvena mreža koja promoviše anti-zapadne i ideje bliske Kremlju na francuskom govornom području u Africi.
Na ovoj mreži zvanoj Rusosfera, tipične objave optužuju Francusku za savremeni „kolonijalizam", veličaju Vladimira Putina , a ukrajinsku vojsku nazivaju „nacistima" i „satanistima".
Takođe, hvale rusku plaćeničku grupu Vagner - čak deleći informacije o regrutaciji ako pratioci žele da se prijave.
Stručnjaci kažu da ovakve dezinformacije stvaraju nepoverenje između afričkih zemalja i Zapada, i doprinose odsustvu podrške Ukrajini na afričkom kontinentu.
Sarađujući sa Lodžikalijem, tehnološkom organizacijom koja prati ovu mrežu, BBC-jev tim za borbu protiv globalnih dezinformacija pronašao je iznenađujuću ličnost koja stoji iza nje: šezdesetpetogodišnjeg belgijskog političara koji sebe naziva staljinistom.
- Kako su plaćenici Vagnera u Rusiji postali „heroji i najiskusniji vojnici na svetu"
- Prijateljstvo poznaje granice: Kako su rusko-kineski odnosi zahladneli tokom rata u Ukrajini
- Učitelji koji nisu po meri Rusije: Kako žive pedagozi u emigraciji
Odbrana Rusije i zahvaljivanje Vagneru
„Rusosfera" sebe opisuje kao „mrežu koja brani Rusiju".
Sastavljena od nekoliko grupa sa društvenih mreža na različitim platformama, nastala je 2021. godine, ali je zaista pokrenuta u februaru 2022. godine, svega nekoliko dana pre početka ruske invazije na Ukrajinu.
Mreža je brzo stekla više od 80.000 pratilaca.
Posle pokretanja invazije, ruski državni mediji postali su ograničeni ili zabranjeni na svim najvećim društvenim mrežama.
Rusosfera nije i brzo je postala aktivna na Fejsbuku, Jutjubu i Tviteru, pored Telegrama i VK - domaće ruske verzije Fejsbuka.
- Skrivanje od Putinove mobilizacije u ledenim šumama ruske divljine
- Pet pravaca u kojima bi mogao da se odvija rat u Ukrajini 2023.
- Zatvor, rat i ubistvo iz odmazde: Insajderska priča o Vagnerovom „slučaju ubistva maljem“
Kajl Voker je šef američkih istraga u Lodžikaliju.
Uz pomoć podataka sa njihove interne platforme koju pokreće veštačka inteligencija, u kombinaciji sa javno dostupnim obaveštajnim podacima, Lodžikali je uspeo da poveže mrežu sa čovekom po imenu Lik Mišel.
U prošlosti je Mišel radio na ozakonjenju glasova na ukrajinskim teritorijama pod ruskom okupacijom i povezan je sa „Mersi Vagner", grupom koja podržava rad ruskih plaćenika.
Kontaktirali smo Mišela, a on je pristao da razgovara sa nama o Rusosferi.
Rekao nam je da ju je on stvorio, ali tvrdi da ne dobija finansijsku pomoć od Rusije, dodavši da se ona finansira „privatnim novcem".
Takođe je insistirao da nema nikakve veze sa Vagnerom i njenim šefom Jevgenijem Prigožinom.
„Ja vodim sajber rat, medijski rat… a Prigožin vodi vojne aktivnosti", kaže on.
Prema Kajlu Vokeru, ova kampanje je prvi put da su Mišelove aktivnosti imale nekog odjeka u stvarnom svetu:
„Rusosfera je prvi put da su Luk Mišel i operacije vršenja najšireg uticaja koje on vodi imale nekog značajnijeg uspeha", kaže on.
„Čak i ako su ove grupe u početku imale pomoć botova, one su sada autentična organska operacija vršenja uticaja, sa velikim brojem pravih pratilaca iz čitave Afrike."
- Otac ruskog vojnika: „Tukli su mi sina jer je odbijao da se bori u Ukrajini"
- Na čijoj je strani Ukrajinska pravoslavna crkva u ratnom sukobu
- Koliko je štete Rusija nanela ukrajinskoj energetskoj mreži
Poštovalac Muamera Gadafija i Vladimira Putina
Mišelova životna priča je neobična za jednog samoproklamovanog prijatelja Afrike.
Rođen 1958, bio je politički aktivan od mladih dana, prvo u neofašističkim grupama njegove rodne Belgije, a kasnije i kao sledbenik Žana Tirijara, bivšeg nacističkog saradnika koji je zamislio „evro-sovjetsku imperiju od Vladivostoka do Dablina" ujedinjenu protiv Amerike.
Njegova karijera odvela ga je u Libiju u podršci vladaru Muameru Gadafiju, a potom i u Burundi kao savetnika kontroverznog predsednika Pjera Nkurunzize.
Sve vreme je održavao veze sa Rusijom, radeći sa „Našima", omladinskim pokretom Kremlja, i stvarajući samoproglašenu „grupu za nadzor izbora", koja je proglasila ilegalne referendume Moskve iz 2014. na Krimu, u Donjecku i Lugansku „slobodnim i fer".
„Ja sam staljinista", rekao je on za BBC.
„Branim Rusiju još od osamdesetih. Mislim da je Rusija jedina sila preostala u Evropi koja je antiamerička.
„Nostalgičan sam prema Sovjetskom Savezu. Želim slobodan svet bez Amerike."
- Za koje ratne zločine u Ukrajini je optužena ruska vojska
- „Oslobodite leoparde“: Kako su društvene mreže „ubedile“ Nemačku da pošalje tenkove Ukrajini
Od društvenih mreža do ulice
Teško je proceniti uticaj konkretnih kampanja za širenje dezinformacija, ali u Africi se pro-ruska poruka zaista čuje - pojačana, tvrde analitičari, lokalnim influenserima koje podržava Rusija.
„Uspeh ljudi kao što su Lik Mišel omogućen je njegovim otporom prema Francuskoj. On crpi snagu iz opipljivog nezadovoljstva na terenu", kaže Kevin Limonijer sa Univerziteta Pariz-8, vanredni profesor koji proučava informacione operacije Moskve u Africi.
„Ruske dezinformacije bile su jedan od faktora proterivanja francuskih snaga iz zemalja Sahela, naročito Burkine Faso", tvrdi Ulf Lesing, iz fondacije Konrad Adenauer, nemačke ekspertske grupe desnog centra.
Od 2013, oko 5.000 francuskih vojnika poslato je da se bore protiv džihadističkih grupa u Maliju, kao i u Burkini Faso, Čadu, Nigeru i Mauritaniji.
Beverli Očing iz BBC Monitoringa slaže se s tim: „Ruske zastave su se vijorile na protestima u Maliju, Burkini Faso, Nigeru i Čadu, što se delom dogodilo zbog pro-ruskih info-operacija."
U Burkini Faso, demonstranti su napali francusku ambasadu, a mogli su da se čuju i zahtevi za tešnje veze između Uagadugua i Moskve.
To se direktno poklapa sa ciljevima Lika Mišela.
„Mislim da Rusija mora da zameni Francuze u čitavoj Africi", rekao je on za BBC.
„Proceniti pravi uticaj informacionih operacija gotovo je nemoguće", kaže Kevin Limonijer.
Ali jedna stvar je sigurna: takve operacije brinu Zapad.
U Parizu, prema rečima Limonijera, „diplomate i vojska čitaju to, vide to i govore: 'Oh, moj bože'."
Pogledajte video
Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk
(BBC News, 02.01.2023)