Rak i zdravlje: Priče o borbi i kanceru

Svetski dan borbe protiv raka obeležava se 4. februara, a ovo su neke od priča o raku i terapiji.

BBC News 04.02.2023 | Katarina Stevanović - BBC

Sve crvene stolice uz žute zidove okrečene masnom bojom niz uzani hodnik su ispunjene.

U dugom sivom kaputu sa crnom kapom na glavi koja pokriva sve misli i strahove koji se pod njom vrzmaju, još dužim koracima prolazim kroz hodnik koji mnoge deli od trenutka istine.

Dok se pogledom srećem sa ženom kojoj maska pokriva usne i nos, ali ne i strah koji se nazire u očima, sa razglasa se čuje „broj 24" i ime gospođe kratke crne kose prošarane sedim vlasima, koja ustaje i približava se ordinaciji 14.

Kroz nekoliko minuta ona će možda čuti jednu od najtežih rečenica.

Ovo je hodnik Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije u Beogradu, pred nizom ambulanti u kojima godišnje oko 6.000 ljudi sazna da ima maligno oboljenje.

Više od 42.000 ljudi u Srbiji samo 2022. godine saznalo je da boluje od neke vrste karcinoma.

Čak 7.000 ljudi dobilo je dijagnozu karcinoma pluća, karcinom dojke dijagnostikovan je kod 4.600 ljudi, dok je od raka debelog creva obolelo više od 4.000 stanovnika Srbije, izjavio je nedavno Milan Žegarac, v.d. direktora Instituta za onkologiju i radiologiju Srbije, gostujući na Radio-televiziji Srbije.

Visoka stopa obolevanja beleži se godinama i kod raka prostate i grlića materice.

Karcinom pluća - imuno terapija kao lek

Ljudi u Srbiji najčešće obolevaju od karcinoma pluća.

Da ima rak pluća Đurđina Jovanović, učiteljica iz beogradske opštine Mladenovac, saznala je nekoliko godina posle prvog odlaska lekaru.

Stalno je osećala umor i shvatila je da nešto sa njom nije u redu.

„Lutala sam od jednog lekara do drugog, da bi me na kraju neurolog uputio da snimim pluća", rekla je ranije Jovanović za BBC.

Tumor pluća, četvrti stadijum - glasila je njena dijagnoza.

Jedva je hodala i disala, a da bi ublažila nesnosne bolove, pila je morfijum.

Pored stalnog umora, javila se bol oko grudnog koša, pa je krenula i na fizikalnu terapiju, pila je lekove, slušala sve što su joj lekari govorili, ali rezultata nije bilo.

„Stanje je bilo dramatično jer ni operacija nije mogla da se obavi, zato što je tumor metastazirao na jetri i na plućnoj maramici", prisetila se Jovanović.

Rešenje za nju bila je nova metoda lečenja - imunoterapija.

Više od dve godine otkako je počela sa tom terapijom, Đurđina živi skoro normalno, „kao da je gotovo izlečena".

„Pacijenti koji su kandidati za imunoterapiju mogu da žive pet do sedam godina duže, a i njihov kvalitet života se poboljša", objasnila je Dragana Jovanović, pulmološkinja iz Beograda.

Glavni cilj terapije jeste da „ojača imuni sistem kako bi naše odbrambene ćelije mogle da otkriju i eliminišu maligne, podle ćelije raka", objašnjava doktorka Jovanović.

Imuni sistem ljudskog organizma je podešen tako da prepoznaje strane ćelije.

Te ćelije mogu biti bakterije, virusi, ali i maligne ćelije tumora.

Međutim, usled kompleksne regulacije imunog sistema ove ćelije nekad mogu da prođu neopaženo našim imunim ćelijama i na taj način se nakon nastanka razmnožavaju i formiraju maligni tumor i metastaze.

Postoje različite vrste karcinoma pluća, ali i različite mutacije i u zavisnosti od vrste mutacije i stadijuma bolesti utvrđuje se terapija.

Prvi korak je da se pacijent podvrgne naprednom genomskom testiranju i analizi DNK ćelija raka koje se uzimaju biopsijom.

Ukoliko je vrednost biomarkera, indikatora koji se koriste da se prepozna koliko je rak uznapredovao, iznad 50 odsto, onda je pacijent pogodan za imunoterapiju.

Ako je vrednost niža, pacijent se leči kombinacijom imunoterapije i hemoterapije.

Primena imunoterapije kod pacijenata koji imaju kancer u ranijim stadijumima ili su u riziku da im se tumor vrati još je na nivou istraživanja i eksperimenata.

Rak pluća drugi je najčešći oblik kancera u svetu, a u 2020. godini zabeleženo je više od 2,2 miliona novih slučajeva.

Među deset zemalja u svetu sa najvišim brojem obolelih od raka pluća Srbija je na drugom mestu, a na prvoj poziciji u Evropi po smrtnosti poslednji su podaci platforme Global Cancer Observatory, koja prikuplja globalnu statistiku za rak.

Godišnje, gotovo 7.000 ljudi Srbiji oboli od raka pluća, a umre više od 5.000.

Broj ljudi koje svakodnevno umru u Srbiji od ovog karcinoma je 13, podaci su Instituta za javno zdravlje Milan Jovanović Batut.

Šta je imunitet i zašto je važan?

Prevencijom do manje crne statistike raka dojke

Rak dojke drugi je po učestalosti u Srbiji, a prema podacima Registra za rak od ove maligne bolesti u Srbiji u proseku godišnje oboli 4.500 i umre 1.800 žena.

Teuta Aslani Đurđević deo je ove statistike, a njen život potpuno je promenila kvržica koju je samopregledom napipala na dojci.

Bio je to prvi znak da se u njenom telu razvija rak.

Teuta je tada otišla lekaru, koji je odmah zaključio o čemu se radi.

Posle serije hemioterapija i operacije, rešila se kancera dojke.

Procenjuje se da trenutno u svetu sa dijagnozom raka dojke živi 7,8 miliona žena kojima je u poslednjih pet godina otkriven maligni tumor dojke i koje su završile lečenje ili je lečenje još uvek u toku, podaci su Batuta.

Karcinom dojke je bolest koja se može sprečiti.

Najvažniju ulogu u tome imaju redovni pregledi.

Kod žena od 20. do 45. godine radi se ultrazvuk, dok je za žene od 50. do 69. godine obavezna mamografija jednom u dve godine.

Mamografija je rendgenski pregled za otkrivanje promena u dojci, koje se ne mogu napipati ili otkriti drugim vrstama pregleda.

Osim odlaska lekaru, preporuka je da žene jednom mesečno rade samopregled.

Teuta je samopregledom i otkrila da se nešto dešava.

Jedanaest meseci posle lečenja karcinoma dojke, nju je dočekao rak štitaste žlezde.

Iako je njegovo lečenje drugačije i na neki način lakše, ova operska pevačica više ga se plašil, jer je strahovala da će uticati na njen glas.

Sa dva ožiljka od operacija dva raka, ona danas peva iz sveg glasa i pomaže drugima koji se suočavaju sa dijagnozom maligniteta.

Štitasta žlezde je kriva i što ja sada na šest meseci redovno prolazim hodnicima Instituta.

Iako je lečenje završeno u jesen 2020, svaki odlazak na kontrole koje su u prve dve godine na tri, a kasnije na šest meseci, stvara blagi teret.

Ovog puta čujem od zaposlenih na odeljenju nuklearne medicine gde se dobija terapija za lečenje ove bolesti da je situacija „nikad lošija".

Više od pola miliona ljudi na svetu godišnje sazna da ima ovu bolest, podaci su Agencije za rak Svetske zdravstvene organizacije.

Rak štitaste žlezde je tako u svetu deveti po učestalosti.

Priča o borbi sa dve dijagnoze karcinoma

Rak debelog creva - testom i odlaskom u toalet do ranog otkrivanja

Rak debelog creva je drugi najčešći zloćudni tumor u obolevanju i umiranju.

Svake godine od ovog raka oboli približno 4.500, a umre više od 3.000 ljudi, podaci su Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut" u Srbiji.

Tačan uzrok nastanka raka nije u potpunosti jasan.

Najčešće se javlja kao posledica dejstva naslednih faktora i faktora sredine, načina ishrane i stila života.

Ćelije iz kojih se može razviti rak moguće je otkriti veoma jednostavnim testom.

Ovim testom je moguće otkriti rak u početnoj fazi kada je lečenje uspešno.

Test može biti kolonoskopija - procedura koja koristi kameru unutar dugačke cevi za pregled celog creva - ili fleksibilna sigmoidoskopija, kojom se posmatra deo creva.

Odlazak u toalet može biti alarm za testiranje.

Dobro pogledajte šta izlazi kada odete u toalet, jer bi trebalo da pazite na krv u stolici i krvarenje iz rektuma.

Jarko crvena krv može doći iz natečenih krvnih sudova (hemoroidi) u zadnjem prolazu, ali takođe može biti uzrokovana rakom creva.

Tamnocrvena ili crna krv u izmetu može doći iz creva ili želuca, a može biti i zabrinjavajuća.

Takođe možete primetiti promenu u navici creva, kao što je mekša stolica ili češće pražnjenje creva nego što je normalno.

Ili možda osećate da ne praznite creva kako treba i da ne idete dovoljno često u toalet.

U Srbiji se sprovodi Nacionalni program ranog otkrivanja raka debelog creva koji uključuje muškarce i žene uzrasta od 50 do 74 godine.

Rak prostate i testisa

Kada su se fudbaleri niželigaškog kluba Miljakovac iz Beograda fotografisali goli sa loptom preko testisa, imali su jasnu poruku.

Bio je novembar, mesec borbe protiv raka testisa, a oni su želeli da pošalju poruku o značaju redovnih uroloških pregleda.

U središtu njihove poruke bio je rak testisa, od kog godišnje oboli oko 250 muškaraca u Srbiji.

kampanja igrača FK Miljakovca za novembar, mesec borbe

Rak testisa javlja u trećoj i četvrtoj deceniji života kod muškaraca, objasnio je urolog Uroš Babić, ranije za BBC.

Po učestalosti među muškarcima u Srbiji, rak prostate je na drugom mestu, iza raka pluća.

Godišnje oboli oko 2.300 muškaraca i premine oko hiljadu, navodi se u saopštenju Udruženja medikalnih onkologa Srbije (UMOS).

U Evropi ovo je najčešći karcinom među muškarcima.

Redovni urološki pregledi, ključni su u prevenciji ovih karcinoma.

Rak prostate otkriva se i PSA testom, koji je specifični tumorski marker prostate.

U nekim zemljama se sprovodi eksperimentalni test urina koji može da otkrije da li muškarac sa početnim stadijumom raka prostate mora da prođe agresivnu terapiju ili će moći da se izleči uz samo praćenje stanja.

Grlić materice

Dve žene u Srbiji dnevno umru od raka grlića materice.

Ovo maligno oboljenje je sprečivo i lečivo, ako se otkrije u ranoj fazi.

Glavni uzročnik ove bolesti je humani papiloma virus (HPV).

Neke vrste HPV virusa izazivaju cervikalne displazije, odnosno premaligne promene na grliću materice, koje kasnije mogu postati maligne.

Od 2022. godine u Srbiji je za decu i mlade od devet do 19 godina dostupna je besplatna vakcina koja je glavni način prevencije nastanka ove bolesti.

U Srbiji je za decu i mlade do 19 godina dostupna besplatna HPV vakcina, šta je ova vakcina i čemu služi:

HPV vakcina koja je dostupna u Srbiji, štiti od devet različitih tipova tog virusa.

Među njima su dva tipa koja su uzročnici gotovo svih kancera grlića materice, oni koji izazivaju većinu slučajeva raka debelog creva i neki koji dovode do oboljenja genitalija, glave i vrata.

Neke studije sugerišu da je vakcina veoma delotvorna i da smanjuje broj slučajeva grlića materice za skoro 90 odsto.

Redovni ginekološki pregledi važna su karika u otkrivanju ovog maligniteta, jer se testovima mogu uvideti promene koje izazivaju nastanak raka.

Terapija i lečenje zavise od stadijuma i vrte bolesti, a hirurgija i zračenje glavni su tretmani.

Iako je sprečiv, dijagnozu raka grlića materice godišnje dobije 1.500 žena, dok 700 umre od ove bolesti.

Šta treba da znate o raku grlića materice

Nove terapije, lekovi, vakcine

Prethodne godine donele su niz novih saznanja i metoda u lečenju raka.

Neizlečivi rak jedne tinejdžerke uklonjen je iz njenog tela posle prve upotrebe revolucionarnog novog tipa lečenja.

Svi drugi tipovi lečenja za Alisinu leukemiju bili su neuspešni.

Zbog toga su lekari u bolnici Grejt Ormond Strit upotrebili „editovanje baze" kako bi izveli podvig u biološkom inženjeringu i napravili za nju novi, živi lek.

Alisa, 13-godišnjakinja iz engleskog Lestera, dobila je dijagnozu akutne limfoblastne leukemije T-ćelija u maju 2021. godine.

T-ćelije bi trebalo da su čuvari tela, koji traže i uništavaju pretnje, ali za Alisu oni sami su postali pretnja i počeli su da izmiču kontroli.

Eksperimentalni lek koji je dobila, šest meseci kasnije dao je rezultate.

Rak je nestao, ali su lekari nastavili da prate njeno stanje.

Britanski naučnici istražuju i novu vrstu terapije koja koristi virus kojim se zaražavaju i uništavaju štetne ćelije.

Kod jednog pacijenta rak se potpuno povukao, dok je kod drugih zapaženo umanjenje tumora.

Terapija sadrži oslabljene ćelije virusa prehlade (herpes simplex) koji je modifikovan kako bi eliminisao ćelije tumora.

Ipak, potrebna su veća i duža istraživanja, ali stručnjaci kažu da bi ova injekcija mogla da ponudi izlaz mnogima koji imaju poodmaklu fazu raka.

U stvaranju nove terapije za lečenje raka, može pomoći i pandemija virusa korina.

Na njoj rade muž i žena koji stoje iza jedne od najuspešnijih kovid vakcina, ali u Velikoj Britaniji je malo ko čuo za njih.

Profesorka Ozlem Tureči i profesor Ugur Sahin zajedno su 2008. osnovali kompaniju BioNtek kako bi istražili novu tehnologiju koja podrazumeva upotrebu informacijske RNA (mRNA) za lečenje raka.

Kada je počela pandemija, udružili su se sa američkom kompanijom Fajzer kako bi pomoću istog pristupa pokušali da naprave vakcinu protiv kovida-19.

Sada se doktori nadaju da će taj metod pomoći u pronalaženju novih načina za lečenje melanoma, raka creva i ostalih vrsta tumora.

BioNtek trenutno sprovodi nekoliko ispitivanja - u jednoj od njih pacijentima se daje personalizovana vakcina koja bi trebalo da podstakne njihov imuni sistem da napadne bolest.

Istorijat malignih bolesti

Neki od najranijih dokaza o raku nalaze se među fosilizovanim tumorima kostiju, ljudskim mumijama u starom Egiptu i drevnim rukopisima.

Izrasline koje ukazuju na rak kostiju nazvan osteosarkom su primećene kod mumija.

Pronađena je i destrukcija koštane lobanje koja se primećuje kod raka glave i vrata.

Najstariji zapisi o karcinomu otkriveni u Egiptu datiraju oko 3000. godine pre nove ere.

Poreklo reči rak pripisuje se grčkom lekaru Hipokratu (460-370 pre nove ere), koji se smatra „ocem medicine".

Hipokrat je koristio termine carcinos i carcinoma da bi opisao određene tumore.

Na grčkom, ove reči se odnose na rak, koji se najverovatnije primenjuje na bolest jer su izbočine raka koje se šire poput prsta podsećale na oblik raka.

Rimski lekar Celzo kasnije je preveo grčki izraz u cancer, latinsku reč za rak.

Galen, drugi grčki lekar, koristio je reč oncos da opiše tumore.

Iako se analogija sa rakom Hipokrata i Celzusa još uvek koristi za opisivanje malignih tumora, Galenov termin se sada koristi kao deo naziva za specijaliste za rak - onkologe.

Svetski dan borbe protiv raka, 4. februar, obeležava se od 2000. godine.

Kako se Nastasja borila sa rakom i postala Kenserinfluenser

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.04.2023)