Je l' tako Marković Zorice?

Tu rečenicu sam nedavno napisala drugarici komentarišući samo jedan od gomile spontano formiranih stavova glede najtežeg posla o kojem apsolutno ništa ne znamo već ga obavljamo onako stihijski i nadamo se najboljem - roditeljstvu. Ova rečenica mi se tako lepo zakačila za uho, oko i prste da nisam uspela da je skinem pri prvom pranju zbog čega sam rešila da je potopim u vodu da malo odstoji. Ako ni to ne pomogne pokušaću sa acetonom, eventualno razređivačem. Elem,