Zemljotres u Turskoj i Siriji: Koliko dugo možete da preživite ispod ruševina

Vreme ubrzano ističe za sve one za koje se strahuje da su ostali zatočeni ispod ruševina u Turskoj i Siriji nakon što je u ponedeljak zemljotres jačine 7,8 stepeni Rihterove skale pogodio obe zemlje.

Spasilački timovi iz ove dve zemlje i čitavog sveta rade neprestano na uklanjanju krša gde god ima znakova života.

Ali koliko dugo preživeli mogu da izdrže ispod ruševina?

To zavisi od različitih faktora, rekli su stručnjaci za BBC.

Na to koliko dugo može da preživi utiče položaj preživelog u trenutku kad se srušila zgrada, njegov pristup vazduhu i vodi, klima, vremenski uslovi i fizička kondicije zatočene osobe.

Većina spasavanja odvija se u roku od 24 časa od katastrofe, ali bilo je slučajeva da su ljudi izvučeni iz ruševina i mnogo kasnije.

• Zemljotresi, poplave i požari: Kako da se ponašate
• Čudo u Turskoj i Siriji, deca preživela više od dva dana pod ruševinama
• Da li i vi imate torbu punu stvari za zlu ne trebalo

Svest i pripremljenost

Iako nije lako predvideti kada će doći do zemljotresa ili iznenadnog rušenja zgrade, položaj koji zauzmete u vanrednoj situaciji ključan je za vaše preživljavanje, kažu stručnjaci.

Dobro odabran položaj može da vam pruži fizičku zaštitu ispod ruševina i omogući pristup vazduhu.

„Ako ste u mogućnosti da primenite položaj zvani 'Padni, pokrij se i drži se', to stvara džep za preživljavanje, džep vazduha", kaže Murat Harun Ongoren, koordinator pri AKUT-u (Tursko udruženje za potragu i spasavanje), najvećoj turskoj organizaciji građanskog društva za pomoć i spasavanje

Padni, pokrij se i drži se znači: padnite na zemlju na kolena, pokrijte se stolom ili nečim masivnim i držite se čvrsto dok podrhtavanje ne prestane.

„Edukacija, obuka i svest o vanrednim merama (pre nego što se desi katastrofa kao što je zemljotres) veoma su važni, ali se često ignorišu", dodaje on.

„I to će odrediti vaš očekivani životni vek ispod ruševina."

Doktorka Jetri Regmi, tehnička službenica pri Svetkom programu za vanredne zdravstvene situacije SZO-a takođe ističe važnost pripremljenosti.

„Pronaći zaklon na bezbednom kao što je masivan radni ili trpezarijski sto povećava vaše šanse za preživljavanje.

„Nema garancija, jer je svaka vanredna situacija drugačija, ali inicijalni napori u potrazi i spasavanju zavise od kapaciteta pripremljenosti lokalnih zajednica", kaže ona.

Pogledajte video:

Pristup vazduhu i vodi

Dostupnost vazduha i vode ključni su za preživljavanje kad ste zatočeni ispod srušene zgrade.

Ali, to zavisi od težine vaših povreda - gubitak krvi smanjuje vaše šanse za ostajanje u životu duže od 24 sata.

Dakle, ako preživeli nije teško povređen i ima vazduha za disanje - vazdušni džep u odgovarajućem prostoru - sledeća najvažnija stvar je da se hidrira.

Prema profesoru Ričardu Edvardu Munu, stručnjaku za intenzivnu negu sa Univerziteta Djuk iz SAD, „nedostatak vode i kiseonika ključni su problemi za preživljavanje".

„Svaka odrasla osoba gubi do 1,2 litra vode svaki dan", kaže ovaj stručnjak.

„To se dešava preko mokraće, izdisaja, isparavanja i znoja. Tačka u kojoj ste izgubili osam litara ili više je kad osobi ozbiljno pozli."

Prema nekim procenama, ljudi mogu da prežive bez vode između tri i sedam dana.

Težina povreda

Ako je osoba pretrpela udarac u glavu ili druge teške povrede i ima ograničeni prostor za disanje, male su šanse da će preživeti duže od jednog dana posle katastrofe.

Ključna je sposobnost procene težine povrede, kaže doktorka Regmi.

„Ljudi sa povredama kičme, glave ili grudi možda neće preživeti ukoliko ne budu preneti do ustanove za lečenje akutnih povreda", kaže ona.

Gubitak krvi, frakture ili razderotine organa povećavaju šanse za smrtni ishod.

Ukazivanje nege posle spasavanja jednako je važno, prema rečima doktorke Regmi.

„Čak i oni koji su spaseni iz ruševina mogli bi da umru zbog takozvanog 'kraš sindroma'. To se dešava često u katastrofama kao što su zemljotresi, pojedincima koji su bili zatočeni ispod srušene ili pokretne građevine."

„Kraš sindrom" (drugi nazivi su Traumatska rabdomioliza ili Sindrom priklještenja mišića) javlja se kad su mišići oštećeni zbog pritiska ruševina i proizvode toksin, prema tehničkoj službenici SZO-a.

Kad se ruševine uklone, toksin počne da se širi čitavim telom sa ozbiljnim posledicama po zdravlje.

Pogledajte video:

Klima i vremenski uslovi

Klima u pogođenoj oblasti takođe određuje koliko dugo žrtve mogu da izdrže.

Prema rečima profesora Muna, zimski uslovi u Turskoj značajno otežavaju situaciju.

„Telo prosečne odrasle osobe ne gubi sposobnost zadržavanja toplote do 21 stepen Celzijusa. Ali kad je hladnije od toga, to je već druga priča", kaže on.

U ovom trenutku, telesna temperatura u suštini prati temperaturu okoline.

„Brzina kojom će se hipotermija odvijati zavisiće od toga koliko je izolovana osoba, koliko je zaklonjena.

„Ali, na kraju, mnogi od manje srećnih će u ovim uslovima doživeti hipotermiju", kaže ovaj specijalista za intenzivnu negu.

Leti je sasvim suprotno od toga, ako je zatvoreni prostor pretopao, osoba bi mogla prebrzo da gubi vodu, što smanjuje njene šanse za preživljavanje.

Psihička snaga

Često potcenjeni faktor, prema stručnjacima, jeste mentalno zdravlje i kontrola.

Oni upozoravaju da usmeravanje mentalne volje i mentalnog sklopa na preživljavanje može takođe da bude ključno za ostajanje u životu.

„Strah je naša prirodna reakcija, ali ne smemo da paničimo. Moramo da budemo mentalno jaki da bismo mogli da preživimo", kaže spasilački stručnjak Ongoren.

Za to je potrebna odlučnost.

„Važno je pokušati izbeći osećaj straha i sačuvati kontrolu nad sobom. Motivacija treba da bude: 'U redu, sad sam ovde, moram da nađem način da ostanem u životu'.

„To će dovesti do manje vikanja i fizičkog kretanja. Moraćete da sačuvate energiju kontrolisanjem čula i panike."

• Preživeli iz zemljotresa pred strašnim izborom: Unutra je opasno, napolju je ledeno
• Zašto su zemljotresi u Turskoj bili tako razorni i smrtonosni
• Zemljotres u Turskoj: „Molim vas, nemojte da idete, moja deca su možda još živa"
• Zašto su zgrade u Turskoj padale kao kule od karata

Neverovatne priče o preživljavanju

Nakon što je 1995. godine došlo do zemljotresa u Južnoj Koreji, čovek je izvučen iz ruševina posle 10 dana.

On je navodno preživeo pijući kišnicu i jedući kartonsku kutiju.

Igrao se dečjom igračkom da bi mu um ostao aktivan.

U maju 2013. godine, žena je izvučena iz ruševina fabričke zgrade u Bangladešu, 17 dana nakon što se srušila.

„Mogla sam nekoliko dana da čujem glasove spasilaca. Uporno sam udarala u krš štapovima i šipkama da bih im privukla pažnju. Niko me nije čuo", rekla je ona nakon što je spasena.

„Jela sam suvu hranu 15 dana. Poslednja dva dana nisam imala ništa sem vode."

Na Haitiju, posle zemljotresa u januaru 2010. godine u kom je stradalo više od 220.000 ljudi, čovek je preživeo 12 dana ispod ruševina prodavnice koja je u međuvremenu pokradena.

Kasnije je jedan čovek pronađen živ nakon što je, kako je javljeno, proveo 27 dana u ruševinama od zemljotresa.

U oktobru 2005. godine, dva meseca posle zemljotresa koji je pogodio Kašmir u Pakistanu, četrdesetogodišnja Nakša Bibi spasena je iz ruševina.

Pronađena je sa ukočenim mišićima i bila je toliko slaba da je jedva mogla da govori.

Njen rođak je tada za BBC izjavio: „Prvo smo pomisli da je mrtva, ali je ona otvorila oči dok smo je izvlačili."

Pogledajte video:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.09.2023)