Данас: ЕПС У 2022. години имао губитак 630 милиона евра
Електропривреда Србије (ЕПС) је 2022. годину завршила са нето губитком од 73,7 милијарде динара или око 630 милиона евра, што је успех јер је планирани био 97,7 милијарди динара, показује Извештај о пословању за прошлу годину, пренео је портал Данас.
Промена се десила у четвртом тромесечју прошле године, јер је до тада нето губитак износио 79,5 милијарди динара, да би у последња три месеца био остварен профит од 5,8 милијарди динара.
Како се наводи у извештају, бољи финансијски резултат од планираног остварен је због мање набавке електричне енергије из иностранства и пада цене струје на тржишту. Такође, смањени су и трошкови куповине угља.
Ипак, треба подсетити да је и у 2021. години направљен губитак од 13,8 милијарди динара и то иако је за првих девет месеци те године ЕПС имао добит од 8,2 милијарде. Дакле, само у последња три месеца 2021. направљен је губитак од 22 милијарде динара.
Тако је од октобра 2021. до краја 2022. године ЕПС изгубио 95,7 милијарди динара или скоро 815 милиона евра.
Колапс производње угља и струје крајем 2021. посебно у децембру када се према описима у извештају ЕПС-а блатњави угаљ толико лепио по бункерима и дозаторима да га је све мање пролазило до котлова.
Проблем је ескалирао када је просечна топлотна моћ укупно ископаног угља пала испод нивоа потребног за сагоревање у термоелектранама, што је довело до испадања блокова у децембру 2021. и драстичног пада производње електричне енергије.
Током прошле године произведено је осам одсто мање струје него 2021. године и два одсто мање од плана. Као разлози се наводе велика суша у сливовима Дрине и Дунава и "мања количина расположивог угља из РБ Колубара".
Производња струје из хидроелектрана била је 23 одсто мања него у претходној години зато што је су просечни дневни дотоци на Дунаву били за 24 одсто, а на Дрини за 28 одсто мањи него у истим периодима 2021. године.
Производња струје из термоелектрана у целој 2022. години била је на истом нивоу као претходне године. Мању производњу струје из угља за један одсто, надоместила је већа производња из гаса за чак 20 одсто.
ЕПС је прошле године укупно испоручио 36.060 гигаватсати струје што је за три одсто мање не го 2021. године. Од тога 31.127 гигаватсати је сам произвео, а набавио је 1.622 гигаватсати од повлашћених произвођача струје из обновљивих извора енергије, 2.040 гигаватсати од трговаца струјом, и осталих 1.270 гигаватсати је купљено на берзи, од Електропривреде Републике Српске и из ТЕ-ТО Панчево, која припада Гаспрому.
У извештају се наводи да је ЕПС због попуста за домаћинства које је препоручила Влада, за мању потрошњу струје, од 1. октобра до 31. децембра, мање наплаћено 2,4 милијарде динара или око 20 милиона евра.
Према извештају у последњем кварталу 2021. године ЕПС је на тржишту купио 1.244 гигаватсати струје по просечној цени од 232,8 евра по мегаватсату за укупно 289,7 милиона евра.
У 2022. години ЕПС је набавио 3.278 гигаватсати електричне енергије по просечној цени од 248,7 евра по мегаватсату, што га је укупно коштало око 815 милиона евра.
Тако је за претходних 15 месеци на увоз струје потрошено око 1,1 милијарда евра.
Највећи део увоза струје финансирала је држава, али се и ЕПС задуживао. То показује и висина финансијског дуга последњег дана прошле године од рекордних 166,3 милијарде динара (1,4 милијарде евра), што је за око 19 милијарди динара више него на почетку године.
У извештају ЕПС-а наводи се и да су у децембру превремено отплатили 75 милиона евра кредита Уникредит банци, а још нису исплатили обавезе од 30 милиона евра Експорт импорт банци Кине.
Разлози за велики губитак су, како је наведено и неусклађивање накнаде за подстицај повлашћених произвођачима из обновљивих извора енергије (ОИЕ) до 31. јула 2022. године и нагомилан губитак од 25,3 милијарде динара или више од 200 милиона евра.
Пошто је од августа прошле године Влада усвојила повећање накнаде за ОИЕ која се наплаћује од потрошача, докраја године ЕПС је смањио губитак по овом основу за милијарду динара.
Они тврде и да су по основу наплате таксе за јавне медијске сервисе до сада у минусу 4,9 милијарди динара или око 40 милиона евра.
У извештају о пословању наводи се и да потраживања за неплаћену струју износе 62 милијарде динара. Око пола дугују домаћинства на гарнатованом снабдевању, а пола привреда на комерцијалном и резервном снабдевању.
(Бета, 09.02.2023)
