Мајић: Србија ће за реформу правосуђа морати да сачека боља времена и квалитетније људе

Судија Апелационог суда у Београду Миодраг Мајић оценио је данас да се усвајањем сета правосудних закона ништа неће променити и да ће Србија за реформу правосуђа морати да сачека боља времена и квалитетније људе на власти.

"Како је могуће да је друштво у то (реформу правосуђа) поверовало. У парламенту се дебатује о најважнијим законима, а помињу се скарадне речи, све се меша са политичким дискурсом. Како је могуће да се поверовало да ће се реформа спровести у политичкој доминацији оних, који се најгоре односе према правосуђу, оних који су фабриковали криминалне афере, од којих ниједна није изведена пред суд. Како се могло поверовати да је то корак за нашу темељну реформу", рекао је Мајић на конференцији за новинаре.

Скупштина Србије је 9. фебруара усвојила пакет од 32 закона које је предложила Влада, а међу њима и правосудне законе – Закон о судијама, Закон о уређењу судова, Закон о Високом савету судства, Закон о јавном тужилаштву и Закон о Високом савету тужилаштва.

Мајић је рекао додао да су ти закони усвојени јер је власт имала јасан захтев Европе и лимите да се промене у Уставу у делу правосуђа морају урадити.

"Власт је била свесна да ће направити уређење које суштински ништа неће променити. Учиниће оно што се од ње тражи, али то неће ништа променити", рекао је Мајић.

Он је додао да према овим законима, неки моћи да обављају исте функције и по неколико деценија.

"Иста лица, попут републичког тужиоца, понављаће своје мандате. Са ступањем овог закона на снагу, истећи ће им мандати које су раније стекли, а затим ће моћи поново да обнављају своје мандате. Дакле, неки од њих ће моћи неколико деценија да буду на одређеној функцији", објаснио је он.

Нагласио је да се у Србији закони доносе "за име" односно, за оног ко је тренутно на функцији и кога политичка опција подржава.

Такође је рекао да је једна од битнијих ставки закона и списак захтева које морају да имају "истакнути правници", који ће бирати судије.

"Тужно је кад погледате списак захтева које морају да имају истакнути правници - неосуђивани, против којих се не води кривични поступак и који су завршили правни факултет. Питање је да ли су то и правници, јер можда нешто од тих факултета и није прошло акредитацију, али то је та истакнутост која ће бирати, разрешавати и одлучивати о томе ко ће бити судија", казао је он.

Мајић сматра да у Србији не постоји правна и политичка култура.

"Код нас председник државе говори ко је крив и ко није, републички тужилац се крије иза картона кад излази пред новинаре, нема ниједног поступка који је покренут, он не сме да се пипне, ако има везе са владајућом странком", додао је он.

Немања Ненадић из организације Транспарентност Србија казао је да је очигледно да ни Агенција за спречавање корупције не ради много у контроли људи који су на власти.

"Очигледно је да агенција нерадо чини било шта што се може разумети као контрола оних који су на власти", казао је Ненадић и додао да је Агенција имала примедбе на законе, али да није учинила ништа да отклони ризике.

"Само су то (своје примедбе) доставили Министарству правде ради задовољења форме, а њихове примедбе највише су се односиле на услове за изборе чланова Савета, где су коментарисали да ти услови нису довољно одређени", рекао је Ненадић.

(Бета, 14.02.2023)