Pisma iz provincije: Radoš Bajić: Mirko, sine moj...

Ne sećam se kad i gde sam prvi put čuo ovu prelepu pesmu. Opora, muška, očinska, peva se snažno, iz grla - setno i čemerno. Baš onako kakav je i život na selu. Ovom pesmom otac doziva svog sina koji je u potrazi za životom bez motike otišao sa rodne grude. Tolika pustoš vlada u selima diljem cele Srbije, da kada bi je zapevali svi očevi koji nemaju kome da ostave svoje kućevne tapije, niti sa kim da prekopaju korov sa njiva i parlog po voćnjacima – bio bi to hor iz