Moldavija i Rusija: „Neka dođu Rusi" - zašto su demonstranti nezadovoljni vladom

Ispod visoke zgrade parlamenta Moldavije, demonstriralo je hiljade iz cele zemlje, svako sa ličnom pričom o siromaštvu i frustraciji.

„Vlast nam se ruga, služimo joj da za podsmeh", govore pojedini.

Sa navučenom plavom vunenom kapom, Ala mi se unosi širokim bledim licem i kaže: „Ima ljudi sa četvoro-petoro dece koji bukvalno nemaju šta da jedu".

Samo za račune za struju odlazi 70 odsto prihoda domaćinstva, prema zvaničnim podacima.

Ala mi kaže da joj računi pojedu pola penzije.

„Ova vlada je obećavala da će podići plate i penzije, ali do sada nismo videli ni dinar", kaže ona.

• Predsednica Moldavije: „Rusija sprema državni udar, deo plana su i državljani Srbije i Crne Gore"
• Pridnjestrovlje je „Ahilova peta“ Moldavije - da li je to novi Donbas
• Eksplozije u Moldaviji: Da li se rat u Ukrajini preliva na druge zemlje

Nedeljne proteste, koje je organizovala moldavska proruska stranka Sor, pomno prate vlade širom Evrope, ali i dalje.

Većina demonstranata doputovala je u glavni grad Kišinjev autobusima, a njihove troškove je navodno pokrila stranka Sor.

Nekoliko dana pre održavanja skupa, predsednica Maja Sandu upozorila je da Rusija planira da pošalje vojno obučene sabotere u zemlju, prerušene u civile, kako bi srušili njenu prozapadnu vladu.

Rusija je rekla da je optužba pokušaj moldavskih vlasti da skrenu pažnju sa sopstvenih društvenih i ekonomskih neuspeha.

Moldavija, locirana na granici sa Ukrajinom, i koja ima sopstveni proruski otcepljeni region, zavisi od ruskog gasa.

Prošle godine. Moskva je prepolovila snabdevanje gasa Moldaviji, vršeći pritisak na vladu u Kišinjevu, jer nastoji da zadrži na okupu rumunsko i rusko govorno stanovništvo.

Protesti zbog poskupljenja gasa i struje počeli su prošle jeseni.

Predsednica Sandu rekla je prošle nedelje da je Rusija već pokušala da destabilizuje situaciju u Moldaviji izazivajući energetsku krizu, za koju je rekla da se „očekuje da će izazvati veliko nezadovoljstvo stanovništva i dovesti do nasilnih protesta".

Sada plan, kaže moldavska predsednica, uključuje „obučene diverzante […] koji bi preduzimali nasilne akcije, napadali zgrade državnih institucija ili čak uzimali taoce".

Grupi od 57 ljudi iz nacija prijateljskih Rusiji, među kojima grupa fudbalskih navijača iz Srbije i nekoliko boksera iz Crne Gore. nije bio dozvoljen ulazak u Moldaviju u poslednjih nekoliko dana, posle provera bezbednosnih službi.

A vazdušni prostor Moldavije je ove nedelje bio neočekivano zatvoren na nekoliko sati.

„Vrlo je jasno da je Rusija država agresor", rekao je za BBC Rosijan Vasiloi, šef moldavske granične policije.

Kaže da pretnja postoji od 24. februara, kada je počeo rat u Ukrajini, ali je naglasio da je „sada drugačija; to je mešavina pretnji iznutra i izvan Moldavije".

Sve dok Ukrajina nastavlja da se bori i pobeđuje u ratu, on veruje da su rizici za Moldaviju manji.

„Ako Ukrajina padne, sledeća je Moldavija, ali ja se ne plašim", rekao je on.

Od početka rata, vlasti pokušavaju da diverzifikuju izvore energije u zemlji i da se odviknu od zavisnosti od ruskog gasa, ali sve je otežano ruskim napadima na ukrajinsku energetsku infrastrukturu i uvozom struje iz Rumunije po visokim cenama.

Predsednica Maja Sandu je rekla da će se navodna ruska zavera oslanjati na „unutrašnje snage" kao što je opoziciona stranka Sor, i pozvala je parlament da donese strože zakone o bezbednosti.

Marina Tauber, generalna sekretarka Sora, koja je predvodila protest ispred parlamenta, kaže da njena stranka nije protiv Evropske unije i da želi dobre odnose sa svim stranama.

Ali u njenoj stranci ima onih koji priznaju da bi pozdravili rusku intervenciju.

Orhei, na sat vremena vožnje severno od glavnog grada Kišinjeva, uporište je stranke Sor gde se susrećemo sa odbornikom stranke Jurijem Berenčijem.

„Ne plašimo se", rekao mi je, „jer da je Rusija htela da zauzme Moldaviju, uradila bi to za pola dana".

Na pitanje da li bi to pozdravio, Berenči je nedvosmislen.

„Po mom ličnom mišljenju, da", rekao je.

„Sa Rusijom bi nam bilo mnogo bolje nego sada".

Mnogi ljudi u Kišinjevu vide bliže veze sa Zapadom kao način da se osigura nezavisnost i demokratija Moldavije u kritičnom trenutku.

Stranka predsednice Sandu ima solidnu većinu u parlamentu.

Ali masa ljudi okupljenih u nedelju ispred parlamenta ima drugačiji stav i stoga postoji rizik da bi pritisak mogao da proširi podele u Moldaviji.

Rizik je jasan kada su Ala i njeni prijatelji upitani da li veruju da Rusija želi da se infiltrira u Moldaviju, čega plaši njihova predsednica.

„Da, neka dođu!", odgovaraju.

„Želimo da dođu ovde. Želimo da budemo deo Rusije!".

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 02.20.2023)