Dida Boža

Neodlučan sam tradicionalno u narudžbinama. Onim restoranskim. I u kafićima. Prošla subota V. L. i ja u Zagrebu i ja kelneru: “Džin tonik, ne džin tonik, nego pelinkovac, ne ni to nego cedevita…” I V. L. upita: “Otkud cedevita?” I zaista “Otkud cedevita?” i “Zašto cedevita?” kad je ima u svakom Maxiju i bilo kom drugom marketu u Beogradu. Ali to je onaj nostalgični refleks. Kad stigneš tu, želiš da popiješ nešto što si pio u ono doba kada je sve teklo lako i glatko