Повратник у думанску тишину
Време 22.02.2023
Ин мемориам: Дарио Гргић (1964–2023) Писао је лепо, а никад китњасто, јасно, али само за оне који су довољно читали да разумеју јасноћу, озбиљно, али никада целомудрено, с дискретним наносима иронијске ведрине које никада није ситнио за лепршавост досетке без праве поенте
У једном од текстова написаних након и поводом изненадне његове смрти, прочитао сам да је “Дарио Гргић био најбољи хрватски књижевни критичар”. То је сасвим тачно. Али, из неког разлога, било је незамисливо да се то напише и објави о живом Гргићу. Требало је да најбољи критичар (у 21. веку) једног од варијетета нашег језика и књижевности неповратно оде с тзв. животне позорнице не би ли му се уопште признало да је важан и изузетан, а камоли још “најбољи”. Јер,
