Bivši britanski diplomata: Greška što Ukrajini nije ponuđeno članstvo u NATO
Zemlje Zapada napravile su najveću grešku kada još 2008. godine nisu stavile do znanja da će primiti Ukrajinu u članstvo NATO, s obzirom da ruski predsednik Vladimir Putin isključivo veruje u snagu odvraćanja koju pruža taj savez, ocenio je bivši britanski diplomata Ijan Bond.
Bond, koji je sada direktor za spoljno-politička pitanja naučnog instituta "Centar za evropske reforme", rekao je povodom godišnjice rata u Ukrajini da je još nakon sukoba u Gruziji bilo jasno da Ukrajini treba staviti u izgled članstvo u NATO i da bi tako bio sprečen i aktuelni sukob sa Rusijom.
"Imate primer baltičkih zemalja koje su u NATO i gde Rusija nikada ništa nije pokušala. Putin veruje u odvraćajuću snagu NATO članstva a ni Ukrajina ni Gruzija nikada nisu dobile Akcioni plan članstva, već je samo rečeno da će se to jednom dogoditi. To je bio najgori kompromis", rekao je Bond, koji je kao diplomata službovao u Moskvi, Vašingtonu, pri NATO i u OEBS-u.
Bond je dodao da, kada su 2014. godine "mali zeleni ljudi" (preobučeni ruski specijalci) došli na Krim, Zapad nije bio spreman da kaže da je to ukrajinska zemlja već je apelovao na obe strane da se uzdrže od sukoba, što je, zajedno sa američkim povlačenjem iz Avganistana dalo Putinu povoda da razmišlja o upadu u Ukrajinu.
"Sada nijedna strana ne oseća pritisak da okonča rat. Putin će nastaviti sa naporima da promeni vlast u Kijevu a za Ukrajinu je rat pitanje egzistencije. Na Zapadu se priča da bi možda trebalo napraviti neke teritorijalne ustupke u zamenu za kraj rata, ali ako ste Ukrajinac onda vam nije naročito primamljivo da pravite takav dogovor sa Putinom", rekao je on.
Prema njegovim rečima, to je neprihvatljivo za Kijev jer je Putin otvoreno rekao da Ukrajinu ne smatra državom a Ukrajince posebnim narodom, već da smatra da su oni i Rusi isti narod.
Bond misli da je ruski napad učvrstio ukrajinska nacionalna osećanja i da bi sada bilo mnogo teže kontrolisati osvojene teritorije te zemlje nego pre 10-ak godina.
"Ljudi koji su bili apatični prema Ukrajini sada su promenili mišljenje i to se najbolje vidi na pitanju jezika koji govore. Upravo ljudi koji bi bili najpodložniji ruskoj mekoj moći su oni ljudi koje Putin sada bombarduje", rekao je on.
On je ocenio da aktuelne borbe za Bahmut, koji se nalazi u poluokruženju ruskih boraca, nisu naročito važne za ishod rata jer će Rusi na proleće ponovo pokušati proboj sa severnog pravca, prema Kijevu.
"To bi bilo psihološki veoma važno da se uradi. Ali problem je u tome što Rusi znaju samo za jedan način da osvoje veliki grad. A to će u slučaju Kijeva biti veoma teško. Drugi pravac napredovanja koji je moguć je u pravcu Odese, sa ciljem da se Ukrajina potpuno odseče od Crnog mora", rekao je on.
Bond je dodao da je u Evropi, sa izuzetkom Mađarske, ostvaren veliki stepen jedinstva oko stava da je potrebno nastaviti sa pružanjem pomoći Ukrajini, iako je izgledalo da će biti mnogo više zemalja koje su nezadovoljne uticajem sankcija prema Rusiji na njihovu privredu.
"Zapad se plašio da energičnije nastupi sa slanjem naoružanja i tako prekorači ruske crvene linije. One, svakako, postoje ali se nalaze mnogo dalje. One bi bile pređene kada bi bila ugrožena nesporna ruska teritorija. Za sada nema razloga da se misli da su Rusi spremni da pristupe nekom scenariju u kojem bi upotrebili i nuklearno oružje. To je oružje za odvraćanje. Kada dođe do njegove upotrebe, onda su već obe strane izgubile", rekao je Bond.
Bivši britanski diplomata je naveo da postoje i takve ideje u Evropskom parlamentu da treba ići ka "razbijanju Ruske federacije".
"Izabrali smo ih pa ih sada moramo trpeti... Pričaju o nekoj mogućoj pobunu u Rusiji ali samo prošle godine iz te zemlje je otišlo oko milion nezadovoljnih. Oni koji su bili ugroženi, već su otišli. Bilo je nezadovoljstava u republikama poput Burjatije i Dagestana ali treba znati da su i te republike većinski ruske", rekao je on.
Govoreći o odnosu Srbije i EU, iz ugla rata u Ukrajini, Bond je rekao da obe strane moraju da se odluče i da Brisel jasno kaže koliko je ozbiljan po pitanju proširenja.
"Ako jeste, onda treba svima dati jasnu perspektivu članstva, pa i Srbiji. A ako je Beograd odlučan da nastavi putem ka Uniji, onda mora da se pridruži spoljnoj politici Evropske unije. Treba znati da postoji jasna cena toga što se Zapadni Balkan drži podalje od EU", rekao je on.
Bond je naveo da je veoma teško očekivati da će rat u Ukrajini uskoro biti završen i da će ponovo zavladati mir.
"Nijedna strana niti može da izgubi niti da dobije ovaj rat. Zato će rat da bude nastavljen", ocenio je Bond.
(Beta, 24.02.2023)
