Srbija i zdravlje: Kako Srbija može da reši problem gojaznosti dece

Mile Grozdanić imao je više od 200 kilograma, a uspeo je da smrša 100.

Borba protiv gojaznosti koju je on prošao tek čeka oko 30 odsto ljudi u Srbiji, a rasprostranjenost ove bolesti među decom sve više zabrinjava, saopštio je u septembru 2022. godine Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministarstvu zdravlja.

Grozdanić je danas predsednik Udruženja za prevenciju i borbu protiv gojaznosti koje pokušava da pomogne da se deca izbore sa viškom kilograma.

„Sve više roditelja adolescenata nam se javlja, čak i učenika osnovnih škola, a najmlađe dete za koje su nam se roditelji obratili tada je išlo u četvrti razred.

„Mi kao udruženje ili pojedinci nećemo uspeti da rešimo problem, potrebno je da se uključe svi, a neophodna nam je sistemska edukacija, informativne radionice, čak i učenje spremanja hrane, podsticanje dece da se bave fizičkom aktivnošću", kaže Mile Grozdanić za BBC na srpskom.

Gojaznost se definiše kao bolest, karakteristična po prekomernoj količini masne mase u telu, koja predstavlja rizik po zdravlje, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

• Koliko se ljudi u Srbiji bori sa viškom kilograma
• Žene koje se bore protiv „debelofobije“
• Kolonijalizam i gojaznost: kako je politika uticala na mit o savršenom telu
• Upalio se alarm: Većina ljudi na svetu biće gojazno do 2035, pokazuje istraživanje

Iz Svetske federacije gojaznih upozoravaju da će do 2035. godine doći do naglog skoka broja gojaznih širom sveta i da će deca biti najugroženija, a predviđaju da će broj najmlađih u Srbiji sa ovom bolešću svake godine biti veći za 5,2 odsto.

Ova bolest dovodi do niza drugih zdravstvenih izazova kod dece, čak i onih koji ranije nisu bili učestali kod najmlađih, upozorava doktorka nutricionistkinja Jagoda Jorga.

„Nešto što je bilo nepojmljivo, sada beležimo u dečijem uzrastu: povišen krvni pritisak ili dijabetes tipa 2, takozvani 'starački', koji se sada spustio na uzrast od 10 ili 11 godina", kaže stručnjakinja za BBC na srpskom.

'Sistemski problem'

Jorga ističe da praktično „ne postoji segment koji ne bi trebalo promeniti da bismo postigli efikasnu prevenciju" gojaznosti u Srbiji, te da rad samo na pojedinačnim sferama neće dati željeni rezultat.

„Samo pričati deci šta treba da jedu i držati im lekcije je besmisleno, jer zapitajmo se kakvu će hranu uzeti da jedu čim izađu iz škole."

Dodaje da je potrebno i da upražnjavaju redovnu fizičku aktivnost, dok je neophodna i saradnja državnih institucija, prehrambene industrije, stručnjaka i roditelja kako bi se izbegli štetni uticaji na najmlađe.

Potrebno je, kako kaže, uvesti i striktna pravila o sadržaju i reklamiranju prehrambenih proizvoda, kao što je to učinila Velika Britanija.

U ovoj evropskoj zemlji zabranjeno je reklamiranje proizvođača brze hrane pre devet sati uveče na televiziji, a uvedena su i ograničenja u oglašavanju na internetu.

„Dajte da to uvedemo kao društvenu normu i onda nećemo atakovati na pojedinca, jer on to ne može da rešava i osećaće se samo još lošije", apeluje doktorka.

Šta je gojaznost i koliko je zastupljena?

U gojazne spadaju oni čiji je indeks telesne mase (BMI), odnosno vrednost koja se dobije kada se težina osobe u kilogramima podeli sa kvadratom visine u metrima, veći od 30.

Prekomerno uhranjeni su oni kod kojih je ovaj indeks manji od 30, a veći od 25.

Gojaznost je kao bolest suprotnost neuhranjenosti i zastupljenija je od nje u svim delovima sveta osim Azije i saharskih delova Afrike, navodi se na sajtu Svetske zdravstvene organizacije.

Ranije je bila pretežno zastupljena u zemljama sa visokim dohotkom, ali danas njena rasprostranjenost raste većom brzinom u zemljama u razvoju nego u razvijenim državama, dodaje se.

Više od polovine svetskog stanovništva, odnosno više od četiri milijarde ljudi, biće svrstano u kategoriju gojaznih ili ljudi sa prekomernom težinom do 2035. godine ukoliko se ne preduzmu mere da se to spreči, kažu iz Svetske federacije gojaznih.

Najveći skok broja gojaznih očekuje se kod dece, navode u izveštaju.

Očekuje se da će se do 2035. godine broj gojaznih među dečacima udvostručiti i dostići 208 miliona, dok će kod devojčica skočiti za 125 odsto do broja od 175 miliona, pokazuje istraživanje ove međunarodne organizacije objavljeno povodom Svetskog dana gojaznosti 4. marta.

Predviđen je i veliki porast udela gojaznih u zemljama sa niskim i srednjim dohotkom u Africi i Aziji.

Jorga ukazuje i na značaj edukacije dece o važnosti zdrave ishrane i drugih dobrih navika, koje bi trebalo da sprovode nastavnici, ali i lekari specijalisti i nutricionisti.

„Prvi korak ka tome je edukacija edukatora, jer je vrlo teško snalaženje u masi informacija i izvora koji danas tvrde da znaju šta je zdrava ishrana.

„Komunikacija sa decom na tu temu je posebno osetljiva, lepljenje etikete pre nego što smo 100 odsto sigurni da ćemo imati dobar odgovor često predstavlja uvod u poremećaj ishrane", upozorava doktorka nutricionistkinja.

• Da li je višak kilograma stvar izbora
• Tajna mršavosti je ipak zapisana u genima
• Da li hrana za dušu stvarno ima moć da nas uteši

Pored edukacije dece, potrebno je raditi i sa svim drugim članovima društva, a pogotovo roditeljima, smatra Mile Grozdanić.

On navodi i primer koji su u njegovom udruženju imali sa negativnim uticajem porodice u borbi dece protiv gojaznosti.

„Dete od 17 godina, koje je imalo 180 kilograma, trebalo je da ide na pregled u bolnicu u Tiršovoj pre početka programa i utvrdili su da ima šećer 21.

„Doktori su se uspaničili i pitali su se odakle mu toliki šećer, a onda smo saznali da mu je mama prethodne večeri dala da pojede kilogram baklave 'da se oprosti od slatkog'.

„Nije samo problem u deci, bitna je edukacija svih i sve počinje od kuće", priča Grozdanić.

Možda će vam i ova priča biti zanimljiva:

Kako fizičko vaspitanje može da pomogne u prevenciji?

Zabrinjavajuća predviđanja i podaci o gojaznosti u Srbiji i svetu bili su jedan od glavnih razloga zbog kojih je Savez profesora fizičkog vaspitanja Srbije pokrenuo Inicijativu za unapređivanje nastave fizičkog i zdravstvenog vaspitanja.

Oni se zalažu za uvođenje svakodnevnih časova fizičkog i zdravstvenog vaspitanja, dodeljivanje natpredmetnog statusa ovom školskom predmetu i „tandem" nastave koju će zajednički sprovoditi učitelji i nastavnici fizičkog.

„Problemi sa gojaznošću, očajno stanje motoričkih sposobnosti naših učenika i posturalnih poremećaja kod dece su sve očigledniji, a počinju da se javljaju već u vrtiću i još su izraženiji od prvog do četvrtog razreda osnovne škole", kaže Miroslav Marković, potpredsednik Saveza profesora fizičkog vaspitanja Srbije, za BBC na srpskom.

Kako kaže, program je u skladu sa preporukom Svetske zdravstvene organizacije da deca tog uzrasta treba da imaju „svakodnevnu aktivnost umerenog do jakog intenziteta".

„Svakom detetu treba posvetiti posebnu i adekvatnu pažnju, zbog čega smo i zatražili podelu odeljenja u grupe za časove fizičkog vaspitanja u srednjim školama.

„Nastavnik tako može da se pozabavi individualnim problemom svakog deteta i da mu zada poseban plan vežbanja", objašnjava Marković.

Šta čeka Srbiju?

Oko 30 odsto stanovništva Srbije je gojazno, a naročito su zabrinjavajuće brojke među decom, izjavio je Mirsad Đerlek, državni sekretar u Ministartsvu zdravlja, u septembru 2022. godine na konferenciji „Epidemija gojaznosti u postkovid eri".

„Posebno nas zabrinjava da su nam deca, zbog loših navika, loše hrane i nedovoljne fizičke aktivnosti u velikom problemu", rekao je Đerlek.

Kaže i da 80 odsto te dece zadrži gojaznost u starijem dobu što može da bude vrlo opasno, s obzirom da vrlo rano dobijaju dijabetes od gojaznosti, a kasnije i vaskularne i cerebrovaskularne probleme koje su vodeće po smrtnosti.

Državni sekretar je dodao da „loše navike u ishrani i manjak fizičke aktivnosti drastično utiču na povećanje broja gojaznih".

Prema podacima iz 2013. godine, objavljenih u okviru Nacionalne strategije za prevenciju gojaznosti Vlade Srbije, 56,3 odsto ljudi u Srbiji bilo je prekomerno uhranjeno, od čega je 21,2 odsto gojazno.

Među decom uzrasta od sedam do 14 godina bilo je 19,9 odsto gojaznih i prekomerno uhranjenih, a u grupi od 10 do 19 godina 29,1 odsto.

Svetska federacija gojaznih svake godine izdaje Atlas gojaznosti sveta, kojim se predviđaju trendovi razvitka ove bolesti u zemljama širom planete.

U izdanju za 2023. godinu rezultati koji se predviđaju stanovništvu Srbije prilično su loši.

Očekuje se da će do 2035. godine gojaznost kod odraslih porasti za 34 odsto, što u ovoj organizaciji ocenjuju kao „veoma visoko", dok je predviđena godišnja stopa rasta od 2,1 odsto okarakterisana kao „visoka".

Godišnja stopa rasta među decom u Srbiji u istom periodu biće 5,2 odsto, što se smatra „veoma visokim".

Potpredsednik Saveza profesora fizičkog vaspitanja smatra da bi se radom nastavnika sa decom od početka osnovne škole, čak i u vrtićima, uticalo pozitivno na „sticanje navika kod dece da vežbaju i da se kasnije bave sportom, što i jeste najvažnije".

Kao primer države koja je uspešno implementirala ovakav sistem rada sa osnovcima Miroslav Marković navodi Mađarsku, koja je pre nekoliko godina prešla na takav režim nastave.

„Ako od prvog razreda naviknete na svakodnevnu fizičku aktivnost, efekti se vide već nakon tri meseca, a prisutan je trend smanjenja gojaznosti i telesnih deformiteta u zemljama u kojima postoji svakodnevno fizičko vaspitanje.

„Ali, ovakav problem zahteva sistemski pristup, postepeno uvođenjem najpre tri časa, a zatim pet časova i deca će vežbati svakodnevno", tvrdi on.

Zdravi školski obroci 'jedan od bitnijih faktora'

Većina škola u Srbiji učenicima ne pruža standardizovane obroke, pa užinu tokom školskih odmora uglavnom kupuju sami.

To je jedan od razloga sve većeg broja prekomerno uhranjenih učenika, a zdravi obroci u školama su „jedan od bitnijih faktora sistemske prevencije gojaznosti", smatra Mile Grozdanović.

„Tako dete na velikom odmoru ne bi ni moglo da kupi bilo šta što nije zdravo ili preporučeno od profesora fizičkog ili stručnjaka koji se bave ishranom.

„Ako je dostupno i blizu, svako dete će odabrati nešto što je ukusnije, a ima katastrofalne posledice za organizam, poput brze hrane koja se uglavnom prodaje ispred škola", kaže predsednik i osnivač Udruženja za prevenciju i borbu protiv gojaznosti.

Doktorka Jagoda Jorga dobar primer sistemske borbe protiv gojaznosti dece pronalazi u Velikoj Britaniji, gde su poslanici u parlamentu 2014. godine usvojili „veoma dobru strategiju" za rešavanje tog problema.

Njen deo su i smernice o tome šta bi trebalo da sadrže đački obroci, kojima se predviđa redovno unošenje voća i povrća, zdravijih vrsta mesa ili mleka, kao i učestalost tih namirnica u školskom ručku.

Ovim planom ograničene su i količine masti, šećera i soli koje đaci unose u školi.

„Njihova strategija je najsveobuhvatnija i obavezujuća je i za škole, proizvođače hrane, marketing koji te proizvode promoviše i sve ostale", opisuje.

• Brojanje kalorija: Da li je opasno
• Slatkiši na meti zbog dečje gojaznosti
• Opasno prekomerno hranjenje beba

Koliko 'košta' gojaznost, a koliko prevencija?

Autori izveštaja Svetske federacije gojaznih predviđaju da će ukupni godišnji trošak koji prouzrokuje ta bolest na globalnom nivou nadmašiti četiri biliona dolara do 2035. godine.

Procenili su da će negativni uticaj na godišnji bruto domaći proizvod globalno biti tri odsto, dok su prognoze za Srbiju još nepovoljnije - 4,1 odsto.

Iz Saveza profesora fizičkog vaspitanja smatraju da je rešenje tog problema u prevenciji, koja je daleko jeftinija od lečenja posledica, ističe potpredsednik Miroslav Marković

„Postoji i ekonomska računica u ovoj oblasti - za jedan evro uložen u prevenciju, državi se vrati sedam evra u sekundarnom i tercijarnom stepenu medicine", kaže.

U savezu su izračunali da bi „ulaganje države u prvoj fazi implementacije ovog programa bilo sedam miliona dolara godišnje", dodaje Marković.

„Smatramo da to nije veliko ulaganje, pitanje je samo da li to država hoće ili neće.

„Drugo, bavljenje sportom van škole je skupo - neki sportovi za decu koštaju i sedam do osam hiljada mesečno, a mislim da sada ne postoji nijedan ispod tri hiljade, što je veliki izdatak za porodice.

„Ovako bi u školi sve to moglo da se napravi i roditelji ne bi morali da plate", objašnjava.

Ukoliko se nešto značajno ne promeni u pogledu prevencije, Mile Grozdanić predviđa da će Srbija „za 10 ili 20 godina imati ekstremno gojaznu naciju".

„Niko ne pridaje značaj tome, sve nam je bitnije od prevencije, a moramo što pre da postanemo odgovorni, ako nismo već zakasnili.

„Imaćemo velike probleme sa zdravljem, a i gojazne osobe koštaju zdravstveni sistem mnogo više od onih koji nisu gojazni i koji su relativno zdravi", upozorava.

Pogledajte i ovu priču:

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.04.2023)