Табаковић против вештачке депресијације курса динара

Очувана релативна стабилност динара према евру, један је од кључних стубова финансијске стабилности, извесности пословања, инвестиционог и потрошачког поверења, изјавила је данас гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић и критиковала залагање појединаца за вештачко слабљење динара у односу на европску валуту.

"Очувана релативна стабилност динара према евру и у условима глобалне неизвесности била ја важна кочница већег преноса ефеката раста светских цена на домаће цене. Има појединаца који се залажу за вештачку депрецијацију динара, а једини аргумент им је подршка извозу. НБС има сидро које се зове стабилан курс и држимо га чврсто", рекла је Табаковић на Копаоник бизнис форуму.

Подсетила је да се дуги низ година Србија знатно чешће и више сучава са апресијацијским притиском.

"Такође, чињеница је да неколико епизода знатног слабљења динара у периоду од 2000. до 2012. године није помогло расту провреде, али јесте имало негативне последице на пословно и инвестиционо поверење, на инфлацију, инфлациона очекивања, финансијски сектор, али и укупну привредну активност", казала је гувернерка.

У прилог томе, навела је да је извоз робе и услуга од 38 милијарди евра у 2022. години био 3,3 пута већи од извоза робе и услуга у 2012. години, када је износио 12,5 милијарди евра.

Истакла је да рекордне девизне резерве Србије од 20,9 милијарди евра гарантују стабилност економији, као и да су "стуб одбране од широког спектра ризика".

"На то указује и да се девизне резерве налазе изнад референтних вредности свих мера које се користе за оцену њихове адекватности, од покривености 5,8 месеци увоза робе и услуга и да износе 270 процената дуга који доспева у наредних годину дана", рекла је Табаковић.

Додала је да је резерве злата Србија повећала на 38,5 тона, "при чему је њихово учешће у девизним резервама од 10,8 одсто знатно више од просека за земље у развоју и приближава нас просеку које имају развијене земље".

"Током три екстремно тешке године имали смо прилив страних директних инвестиција од 11,3 милијарде евра, што је више од седам одсто БДП-а годишње. Уз то, током прошле године остварен је њихов рекордан годишњи прилив од 4,4 милијарде евра, од тога је близу 60 одсто и даље усмерено у размењиве секторе, што значи да сада већина инвестиција из претходних година доприноси извозу", казала је она.

Табаковић је додала да је учешће проблематичних кредита у укупним банкарским позајмицама спуштено на три процента, што је њихов најнижи ниво и за 1,1 процентни поен мање од нивоа пре пандемије.

"То је показетељ да је квалитет активе банака очуван након престанка мера економске помоћи државе, да раст каматних стопа није имао негативне ефекте на финансијску стабилност и да су све мере које су доношене дале жељене ефекте", оценила је гувернерка.

Подсетила је и да је кредитни рејтинг земље задржан на корак до инвестиционог, "уз оцену рејтинг агенција да Србија им кохерентан оквир економске политике, кредибилну монетарну политику, очуван умерен ниво јавног дуга, адекватан ниво девизних резерви, као и стабилан банкарски сектор".

Пад инфлације у 2023. години, упола мања него на почетку године

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић изјавила је данас да се знатнији пад инфлације у Србији очекује у другој половини ове године, тако да би крајем године требало да буде упола нижа него на почетку, када је износила 15,8 одсто.

"Враћање инфлације у границе циља очекујемо средином 2024. године, што је такође раније од оцене из новембарске пројекције", рекла је она на Копаоник бизнис форуму.

Подсетила је да је у условима слабљења глобалних трошковних притисака, смањења увозне инфлације, као и акумулираних ефеката мера монетарне политике НБС, први пут за последње две године пројектована инфлација у Србији на нижем нивоу него у претходној пројекцији.

Ипак, оценила је да би силазна путања "'прехрамбене инфлације', коју очекујемо до краја периода пројекције, евентуално могла бити ублажена несавршеном тржишном структуром на страни понуде, тј. мањком снажније конкуренције у овом сегменту".

"Нико нема право да својим неодговорним понашањем или себичним краткорочним интересима чини дугорочну штету свима, стварајући осећај несигурности", рекла је Табаковић.

Додала је да НБС процењује раст бруто домаћег производа (БДП) Србије за ову годину у распону од два до три одсто.

"То је иста оцена као у новембру прошле године, али процењујемо да су ризици пројекције сада мање изражени и да је њено остварење сада извесније", рекла је гувернерка.

Од 2024. године, како је додала, НБС очекује убрзање раста БДП-а Србије на распон од три до четири одсто, а затим и повратак на претпандемијску путању раста од око четири годишње.

Табаковић је навела да ће томе допринети и реализација планираних инвестиционих пројеката у области путне, железничке, енергетске и комуналне инфраструктуре.

"Оптимизам долази и од тога што после дужег времена имамо и сценарио који је повољнији од основног, уз нижу инфлацију и виши привредни раст него у основном сценарију", казала је гувернерка.

Према њеним речима, највећа позитивна одступања у односу на новембарску пројекцију виде се код платнобилансних кретања, где је дефицит текућег рачуна за 1,3 милијарде евра нижи од претходно пројектованог.

"Разлог томе јесте бржи од очекиваног реални раст извоза робе и услуга и мањи од очекиваног увоз енергената крајем године", казала је она.

Додала је и да је на текући дефицит у 2022. години највише утицао увоз енергената од 6,8 милијарди евра, што је за 3,9 милијарди евра више него у 2021. години.

"Од тога, увоз нафте, нафтних деривата и гаса био је за 2,5 милијарди евра виши, где је доминантан ефекат потицао од више цене ових енергената. Према нашим проценама, тај ефекат је износио око 84 одсто, док се на раст увезених количина ових енергената односило око 16 одсто прираста увоза", казала је Табаковић.

Навела је да НБС у средњем року очекује постепено смањење дефицита текућег рачуна на око пет процената БДП-а, највише по основу побољшања спољнотрговинског дефицита, које очекујемо по основу раста извозне понуде и опоравка екстерне тражње.

"И консолидовани фискални дефицит од 3,1 одсто БДП-а у 2022. години бољи је резултат од очекивања изнетих у Ревидираној фискалној стратегији за 2023. годину са пројекцијама за 2024. и 2025. годину", рекла је она.

Истакла је да ће важан стуб отпорности српске економије остати и планирано свођење фискалног дефицита у наредном трогодишњем периоду на ниво испод 1,5 одсто БДП-а, уз смањење учешћа јавног дуга у бруто домаћем производу, које ће остати значајно испод 60 одсто.

"Пођеднако важним сматрамо и задржавање високог нивоа капиталних расхода, што ће имати значајне средњорочне ефекте на нашу привреду", рекла је гувернерка.

Она је казала да на глобална кретања не може да се утиче, али на њих може да се одговари, подсећајући на благовремену набавку гаса за Србију по повољнијим условима.

Према њеним речима, иако и даље остају бројни ризици у свету у погледу глобалне инфлације и привредног раста, ако се упореде нове пројекције с пројекцијама из последњег тромесечја прошле године, "има разлога за оптимизам".

"Највећа позитивна одступања видимо код платнобилансних кретања, због бржег реалног раста извоза робе и услуга и мањег увоза енергената крајем године од претходно очекиваног. Такође, текући дефицит је, чак и у овако отежаној ситуацији, осму годину заредом, у пуној мери покривен нето приливом страних директних инвестиција", казала је она.

На глобалном нивоу у НБС очекују да ће комбинација даље нормализације функционисања производних ланаца, смиривања геополитичких тензија и рестриктивних монетарних политика довести до даљег постепеног смиривања глобалних инфлаторних притисака.

"Наравно, остају и глобални ризици као што је кретање цена енергената, индиректни ефекти повећаних цена енергената и индустријских сировина из претходног периода, као и од фактора с тржишта рада који још увек утичу на раст базне инфлације у многим земљама", казала је Табаковић.

(Бета, 06.03.2023)