Демостат: Прикривање чињеница и пропаганда утицали на ставове грађана Србије о Русији

Већина грађана Србије Русију перципира као братску и пријатељску земљу која је у кључним тренуцима била уз српски народ, пише портал Демостат, додајући да на такве ставове грађана утиче руско противљење независности Косова, али и то што су српске власти годинама уназад градиле мит о непобедивој Русији и шириле проруску пропаганду, у исто време прикривајући чињенице које тој пропаганди не иду у прилог.

Под насловом "Да ли нам је Русија увек била пријатељ" Демостат набраја четири такве чињенице које говоре да "у односу Русије Србији у скоријој историји .... нема љубави, већ је на снази чист интерес".

Као прво, Русија је деведесетих година у Савету безбедности УН подржала све резолуције којима су 1990-их година тадашњој Југославији увођене санкције због ратова у Хрватској, БиХ и на Косову, наводи Демостат.

Уз подсећање на све усвојене резолуције у СБ УН од 1991. до 1998, портал додаје да Русија, као стална чланица СБ УН, ни у једном случају није искористила право вета и спречила увођење санкција.Прикривана чињеница број два је, додаје Демостат, да је Русија је међу првима признала независност Црне Горе 2006. године. 

Русија је трећа земља на свету која је признала независност Црне Горе. Указом председника Русије Владимира Путина од 10. јуна 2006, Русија је признала Републику Црну Гору као суверену и независну државу, само седам дана након проглашења независности. Успостављени су дипломатски односи Москве и Подгорице на нивоу амбасадора.

Русија је то учинила пре него што је Србија донела одлуку да призна независну Црну Гору, пише Демостат. Портал додаје да, иако је Црна Гора од 1997. углавном имала прозападну владу брзо признање независности Црне Горе од стране Русије тада није било изненађење јер су у то време руске инвестиције у Црну Гору биле више него добродошле. 

Као трећу прикривану чињеницу Демостат наводи да је Русија интензивно наоружавала Хрватску током рата деведесетих, иако руски званичници то демантују, наводећи да се Русија доследно придржавала међународних обавеза, укључујући и оних које су се односиле на ембарго на испоруку оружја странама сукобљеним током југословенске кризе 1991-1995.  

Повалачење Русије са Косова почетком 2000-их четврта је прикривана чињеница, пише Демостат.

Четири године после заузимања аеродрома Слатина код Приштине 1999. године, Руси су се повукли са Косова пошто је председник Русије Владимир Путин 5. маја 2003. године донео одлуку о повлачењу руских мировних снага са простора бивше Југославије. Више од 600 војника и припадника ваздухопловно-десантних снага, који су били у јединицама КФОР-а, повукли су се до 1. августа са територије Косова и Метохије. 

Према речима тадашњег начелника Генералштаба Анатолија Квашнина, Русија није више имала стратешке интересе на Балкану, наводи Демостат. 

(Бета, 08.03.2023)