BBC vesti na srpskom

Zagađenje i životna sredina: U okeanima pluta više od 170 biliona komada plastike

Nove procene pokazuju da je zagađenje u okeanima dramatično poraslo od 2005. godine.

BBC News 09.03.2023  |  Džordžina Ranard - Reporterka
plastika u okeanu
Getty Images

Procenjuje se da više od 170 biliona komada plastike sada pluta u okeanima širom sveta, kažu naučnici.

Plastika ubija ribu i morske životinje i potrebne su stotine godina da se razgradi na manje štetne materijale.

Koncentracija plastike u okeanima porasla je sa 16 triliona komada u 2005, pokazuju podaci.

Zagađenje bi moglo da se utrostruči do 2040. ako se ne preduzme ništa, upozoravaju naučnici.

Prošle nedelje, potpisan je istorijski sporazum pod pokroviteljstvom Ujedinjenih nacija čiji je cilj da zaštiti 30 odsto okeana.

Prethodno je grupa naučnika sprovela analize počevši od 1979. i dodala najnovije podatke koje su prikupile ekspedicije koje po morima postavljaju mreže za prikupljanje plastike.

Podaci o komadima plastike prikupljene u mrežama se potom dodaju u matematički model kojim se izračunava globalna zagađenost.

„Više od 170 biliona komada plastike se nalazi u okeanima", rekao je za BBC njuz glavni autor studije doktor Markus Eriksen iz Instituta 5 Gajres.

Plastika za jednokratnu upotrebu kao što su boce, ambalaža, oprema za pecanje ili drugi predmeti se vremenom raspadaju na manje komade usled sunčeve svetlosti ili mehaničke degradacije.

Divlje životinje poput kitova, morskih ptica, kornjača i riba često mešaju plastiku sa hranom i mogu umreti od gladi dok im ispunjava stomake.

Komadi plastike takođe ulaze u vodu za piće, a mikroplastika je pronađena u ljudskim plućima, venama i placenti.

Naučnici kažu da još ne znamo dovoljno o ​​tome da li mikroplastika negativno utiče na zdravlje ljudi.

Koncentracija plastike u okeanima značajno je porasla sa oko 16 biliona komada u 2005. na 171 bilion u 2019.


Pre 2005. godine koncentracije plastike u okeanima su varirale.

Doktor Eriksen kaže da naučnici nisu sigurni zašto je tako, ali bi se to moglo objasniti jačim zakonima koji su zamenjeni dobrovoljnim sporazumima, razbijanjem plastike ili činjenicom da je prikupljeno manje podataka.

Profesor Ričard Tompson sa univerziteta Plimut, koji nije bio učestvovao u studiji, rekao je da mora hitno da se nađe rešenje.

„Svi smo saglasni da ima previše plastike u okeanu. Hitno moramo da pređemo na istraživanja usmerena ka pronalaženju rešenja", rekao je on za BBC.

Najveća koncentracija plastike trenutno je u Severnom moru, delu Atlantskog okeana, a velike plutajuće mase plastike uočene su i na Pacifiku..

Autori takođe sugerišu da promenljivi nivoi zagađenja pre 2000. godine mogu biti posledica efikasnosti sporazuma ili politika koje regulišu zagađenje.

Tokom 80-ih godina nekoliko pravno obavezujućih međunarodnih sporazuma nalagalo je zemljama da prestanu da odbacuju plastiku u okeane, kao i da očiste određene količine.

Kasnije su usledili dobrovoljni sporazumi za koje autori kažu da su možda bili manje efikasni i mogli bi da objasne porast plastike od oko 2000. nadalje.

Autori tvrde da se rešenja moraju usredsrediti na smanjenje količine proizvedene i korišćene plastike, umesto na čišćenje okeana i recikliranje jer je manje verovatno da će to zaustaviti tok zagađenja.

Istraživanje je objavljeno u naučnom časopisu PLOS ONE.

Vizuelizacija podataka Ervana Rivoa


Pogledajte video - Otrovne otpadne vode prete egipatskim „super koralima"


Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

(BBC News, 03.09.2023)

BBC News

Povezane vesti »

Najnovije vesti »