Hleb naš rezani

Tog dana Dobrivoje je gunđao nešto sebi u bradu. Uopšte mu se nije mililo da dođe u grad kad’ nije pijačni dan, a to ni ovoga puta nije bio izuzetak. Užasna sparina sa asfalta mu nije pričinjavala užitak. Njegova oštra, seda kosa je bila mokra od znoja, na krajevima koji strčahu ispod šajkače slivale su mu se graške znoja. Vukući se nogu pred nogu na putu od opštine do autobuske ugleda mali neugledni drakstor i reši da otrese jedno ladno zidarsko za svoju dušu.