НАЛЕД: Реформски темпо у Србији одржан
Председник Извршног одбора НАЛЕД-а Дејан Ђокић изјавио је данас да је у 2022. години реформски темпо у Србији одржан, те да је од 100 препорука из "Сиве кјниге" за креирање бољих услова пословања прошле године усвојено 12 иницијатива, седам у потпуности, а пет делимично, укључујући увођење система еФактуре и еФискализације.
Он је на годишњој конференцију поводом 15 година "Сиве књиге", рекао је да је од укупно 320 иницијатива предложених за бољи пословни амбијент у Србији пола било усвојено и примењено.
Подсетио је и да је "Сива књига" прва публикација која нуди конкретна решења и јасно указује шта треба ко да уради, ко је одговоран и даје јасне смернице када и како најефикасније доћи до резултата.
Такође је подсетио да су међу усвојеним иницијативама из "Сиве књиге" аутоматска овера здравствених књижица, електронска регистрација фирми у АПР-у, укидање бројних непотребних процедура које су гушиле привреду, попут радне књижице, печата, дневних уплата пазара.
Додао је да су ту спроведене и веће реформе попут увођења електронских грађевинских дозвола, измене у катастру која је омогућила упис непокретности преко нотара за пет дана, увођење еРецепта и електронске пријаве сезонских радника у пољопривреди.
Министар финансија Синиша Мали истакао је да је његово министарство у 2022. години урадило највише, испунивши четири препоруке у потпуности и три делимично, а посебно истакао успех еФискализације и еФактура.
Најавио је наставак реформи, а међу њима наставак реформе у Пореској управи.
Нагласио је и да ће за највише две године порези у Србији моћи да се плаћају преко мобилне апликације.
Министар за информисање и телекомуникације Михаило Јовановић подсетио је да је поред осталог у области дигитализације држава уз подршку НАЛЕД-а увела електронске грађевинске дозволе, јединствено електронско место за упис у катастар, систем локалних пореских администарција, електронска плаћања на шалтерима јавне управе, увела систем еИнспектор.
"И колико год да смо одмакли у овом процесу, то је тек врх леденог брега дигитализације", казао је он.
Навео је да ће у будућности фокус бити на Закону о електронским комуникацијама, сету медијских закона, те да се већ ради на даљем унапређењу закона о странцима и инспекцијском надзору, закона о информационој безбедности.
Министарка за европске интеграције Тања Мишчевић је истакла да Србија мора да ради на даљим реформама у области владавине права и борба против корупције како би убрзала тај процес.
Говорећи о 22 препоруке у "Сивој књизи" са ознаком "ЕУ препоруке", она је навела да је у припреми измена Закона о јавним набавкама који ће узети у обзир сегмент зелених и социјаних јавних набавки.
Навела је и да еАграр у овој фази помаже домаћим пољопривредницима, али се ради и на томе да се припреми за боље коришћење ИПАРД средстава из фондова ЕУ.
Шеф Делегације Европске комисије у Србији Емануеле Жиофре изјавио је да НАЛЕД доприноси економском и друштвеном развоју Србије као партнер Владе Србије.
Указао је да "Сива књига" представља препоруке засноване на искуству великог броја заинтересованих страна које желе боље окружење за инвестирање, борба против сиве економије и чланство у ЕУ.
Сматра и да је НАЛЕД један од кључних иницијатора позитивних промена у пословном окружењу Србије, посебно за мала и средња предузећа.
"Радујемо се новом закону о малим и средњим предузећима и унапређењу рада државних предузећа", рекао је Жиофре.
Оценио је да је у области набавки повећана транспарентност, што према његовим речима, може убрзати локални развој.
Додао је и како је нужан једнак третман, фер такмичење и транспарентне процедуре за јачање владавине права.
"Мора се побољшати независност и владавина права, имплементација закона и борба против корупције, то ће повећати ефикасност привреде", казао је Жиофре.
Шеф делегације ЕУ подсетио је и да око 200.000 људи у Србији ради у европским компанијама, највећи део улагања је из ЕУ, те да је европски пут Србије са улагањима ЕУ довео до бољег живота у Србији.
Нагласио је да су геополитичке промене због инвазије Русије на Украјину нова реалност, па је процес придруживања Србије ЕУ постао још релевантнији.
Истакао је и да постоји велики фокус на Србију и Балкан, те да економија Србију може поставити ближе у процесу придруживања.
"Настављамо да улажемо у Србију, инвестирање у Србију је инвестирање у будућност ЕУ", поручио је он и додао да Србија може и даље да рачуна на ЕУ.
(Бета, 10.03.2023)
