Шумарац: Да Ђинђић није убијен Србија би данас била члан ЕУ
Некадашњи министар у влади Зорана Ђинђића задужен за ресор урбанизма и грађевине Драгослав Шумарац оценио је да би Србија данас била део Евопске уније и спадала у ред средње развијених европских земаља да Ђинђић није сурово убијен на радном месту.
Шумарац је поводом 20 година од убиства српског премијера, казао агенцији Бета да је влада Зорана Ђинђића за мање од две и по године колико је трајала, вратила Србију у све међународне институције из којих је била избачена за време Слободана Милошевића и радикала.
"После бомбардовања 1999. успела је да реконструише преко 100 порушених мостова и поправи или изгради на хиљаде километара путева. Инфлацију од 1.000 одсто је у најкраћем временском периоду свела на разумну меру, успела је да отпише дуг према Париском клубу, да врати све заостале пензије и социјална дуговања најугроженијим грађанима Србије и да почне да враћа опљачкану девизну штедњу", рекао је Шумарац.
Страни инвеститори су, додао је, почели да улажу у Србију, а "школовани суграђани који су побегли у иностранство због бесмислених ратова", да се враћају.
Шумарац је подсетио да је та Влада у ресору урбанизма и грађевине затекла урбанистички хаос.
"Грађани су бежали од ратова, а Србија исцрпљена санкцијама није могла да им обезеди ни минимални смештај, осим напуштених барака грађевинских фирми које су пропале у време санкција, па су сами градили куће најчешче бесправно. Тако су никла велика насеља на ободима градова као што су: Калуђерица, Плави Хоризонти, Бусије у Београду или ’Долина лопова’ у Новом Саду, али је било и много бесправних објеката који су грађени на ексклузивним локацијама попут Дедиња, Копаоника, Златибора", казао је бивши министар.
Ђинђић је на почетку мандата, навео је Шумарац, прихватио идеју о увођењу кривичних казни за све будуће учеснике у бесправној градњи: инвеститоре, инжењере који раде такве пројекте као и директоре јавних предузећа који прикључе бесправни објекат на инфраструктуру.
"И ово последње с директорима је дало најбоље резултате. Ратови су престали, држава је почела да ради урбанистичке планове, те није било потребе за градњом без дозволе. После тога влада је предложила Закон о планирању и изградњи, где смо понудили грађанима да уз повољне услове легализују те објекте уз доказе да не поседују другу некретнину. При томе су морали да приложе све пројекте о стабилности и сигурности објекта, односно да прибаве употребну дозволу. До 15. новембра 2003. пријављено је више од 750.000 таквих објеката", испричао је Шумарац.
По његовим речима ниједна наредна влада није спроводила Закон о планирању и изградњи, а свака нова власт је из популистичких разлога продужавала рокове за легализацију, што је условило пораст броја бесправних објеката којих сада у Србији има преко 1,5 милиона.
"Поред тога уведени су термини као 'озакоњени објекат', који нема ни статичке ни сеизмичке, нити противпожарне доказе о сигурности. Последице тога су да смо добили читаве градове на Копаонику и Златибору, што у време Владе др Зорана Ђинђића није било могуће", рекао је Шумарац.
Говорећи о формирању Ђинђићеве владе, Шумарац је навео да су одмах после полагања заклетве у Скупштини Србије сви министри били обавезни да обаве детаљан здравствени преглед на ВМА.
"Сви смо организовано отишли на преглед, од крвне слике до подужег психолошког теста. Ми нисмо добили резултате тих испитивања, вероватно их је он добио, али је колико знам, први и једини пут уведена та пракса да се и министри прегледају, да се види да ли су способни за рад", испричао је бивши министар.
Казао је да је Ђинђић за министре изабрао особе које од њега боље знају материју у ресору за који су бирани.
"Говорио је 'шта ће ми министар који материју из свог ресора зна мање од мене'. На тај начин је давао на значају сваком члану Владе, али је инсистирао и на његовој одгворности", рекао је Шумарац.
(Бета, 12.03.2023)
