Мариоара
Данас 13.03.2023 | Андреј Русе
Ђиђи се сместио на клупу у парку преко пута железничке станице Гара де Норд, у парку о којем му нико, али баш нико, није причао откако је дошао у Букурешт, у потрази за својом судбином, у тај град где се смисао одваја од речи, у ваздуху који сакупља енергију свих преступа својих анонимних грешника.
И не, није се уплашио када му је након мање од два минута један Циганин затражио цигарету; пружио му је једну, љубазан и радостан што може и он да буде од користи, а онда је упитан, мирно, редом, шта би желео. Жене? Дебеле жене? Мршаве жене? Длакаве жене? Девојчице? Невине девојчице? Дечаке? Ћосаве дечаке? Невине дечаке? И не, није отишао ни када је након неколико минута упитан, такође мирно, редом, за дроге од којих је за пола чуо, а за пола до тада није ни знао
