Mali: Nastavlja se još jača borba protiv sive ekonomije

Ministar finansija Srbije Siniša Mali najavio je danas dalju, još jaču borbu protiv sive ekonomije, koju je označio kao jedan od stubova ekonomske politike i poručio da se rad van zakona nikome neće isplatiti.

"Borba protiv sive ekonomije nastaviće se još jače. Svaki dinar koji tu uštedimo i uvedemo ga u legalne tokove doprinosi rastu i razvoju srpske ekonomije i punijem budžetu, povećanju plata u javnom sektoru i penzija, kao i povećanju investicija", kazao je Mali na otvaranju Nacionalne konferencije "Bolji način" koja je održana pod sloganom "Digitalizacija kao izlaz iz sive ekonomije".

Naglasio je da je u daljoj borbi protiv sive ekonomije važan nastavak reforme Uprave carina, te povezaivanje Poreske uprave sa Carinom, kao i uvođenje eAkciza i eOtpremnica.

"Da se sistem što više digitalizuje i omogući transparentan protok dokumenata. To će smanjiti mogućnost pojave fantomskih firmi ili pojavu bilo kakvih aktivnosti vezanih za sivu zonu i tako dodatno uticati na njeno smanjenje", kazao je on.

Podsetio je da je u novousvojenom programu borbe protiv sive ekonomije do 2025. godine najavljeno dalje ulaganje u tržišnu inspekciju, kao i dalje rasterećenje zarada.

"Poruka svima je da ćemo nastaviti borbu protiv sive ekonomije i rad van zakona se nikome neće isplatiti", rekao je Mali.

Ministar očekuje i da će sistemi eFiskalizacije i eFakture, kada budu pokazali pune efekte, dodatno uticati na smanjenje sive ekonomije.

Podsetio je da je u novousvojenom programu borbe protiv sive ekonomije do 2025. godine najavljeno nastavljanje ulaganja u tržišnu inspekciju, kao i dalje rasterećenje zarada.

"Poruka svima je da ćemo nastaviti borbu protiv sive ekonomije i rad van zakona se nikome neće isplatiti", rekao je Mali.

Podržao je i dalje podsticanje uvođenja bezgotovinskog plaćanja kroz POS program namenjen trgovcima i drugim malim biznisima, kao i institucijama, koji žele da uvedu mogućnost bezgotovinskog plaćanja za svoje proizvode i usluge.

Učešćem u programu dobiće besplatnu instalaciju POS terminala ili softverskog rešenja za onlajn prodaju, uz sniženu trgovačku naknadu.

Mali je, govoreći o dosadašnjoj borbi protiv sive ekonomije, podsetio da je prvi program za suzbijanje sive ekonomije donet 2015. i naveo da je više od 70 odsto definisanih akcija, planova i aktivnosti ispunjeno.

"U periodu od 2017. do 2021. godine, po istraživanju NALED-a, smanjenjeno je učešće sive ekonomije za tri procentna poena sa 14,9 na 11,7 odsto", rekao je Mali.

Uspeh u sistematskom rešavanju, prema njegovim rečima, predstavlja i uvođenje eFiskalizacije, kao i sistema eFaktura.

Podsetio je da je sprovedena reforma Poreske uprave, uveden portal ePorezi, kao i da je nastavljeno sa daljim rasterećenjem zarada.

Na skupu je precizirano da novi Program za suzbijanje sive ekonomije do 2025. predviđa i smanjenje broja radnika na crno za 20 odsto i povećanje broja novoosnovanih preduzetničkih radnji i firmi na više od 50.000 godišnje.

Program obuhvata 23 mere i gotovo 120 aktivnosti, podeljene u tri oblasti – jačanje kapaciteta inspekcijskih organa i prekršajnih sudova, dalje unapređenje efikasnosti Poreske uprave, kao i podsticaje za odgovornu privredu.

Namera je da se unapredi otkrivanje i sankcionisanje rada u sivoj zoni i da se procenat osuđujućih presuda poveća sa 40 na 60 odsto, a da se udeo nepravilnosti koje otkrivaju inspektori PU smanji sa 48 na 35 odsto.

Kada je reč o stvaranju podsticajnih uslova za poslovanje, u planu je dalje smanjenje poreskog opterećenja plata i rešavanje problema parafiskale, a među ključnim merama je i stimulisanje bezgotovinskih plaćanja čiji bi porast na nivo zemalja centralne i istočne Evrope mogao doneti dodatnih 700 miliona evra u budžet godišnje.

U tom cilju Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja danas je lansirala POS program.

Svi preduzetnici, mikro i mala preduzeća i javne institucije koji žele da omoguće plaćanja putem platnih kartica, mobilnih novčanika ili instant plaćanja mogu da se prijave i besplatno dobiju instalaciju i korišćenje uređaja za svoje radnje ili onlajn prodaju, uz trgovačku naknadu do najviše 0,99 odsto, u trajanju do godinu dana, rečeno je na konferenciji.

Viceguvernerka Narodne banke Srbije Dragana Stanić naglasila je značaj suzbijanja sive ekonomije kroz zdrav način razvoja bezgotovinskog sektora, te činjenja da takva plaćanja budu pristupačnija.

Kao dobar primer navela je kako je davaocima smeštaja omogućeno da mogu da prime bezgotovinske uplate.

Potpredsednica Upravnog odbora NALED-a Stanka Pejanović smatra da je obim sive ekonomije u Srbiji i dalje visok, uprkos dobrim rezultatima dosadašnje borbe.

"Potrebno je da nastavimo sistematski i koordinisano da pristupamo rešavanju ovog izazova", kazala je ona.

Prema njenim rečima, novi program suzbijanja sive ekonomije je dobro odmeren i izbalansiran, sa rešenjima koja će jačati kapacitete inspekcija, sudova i Poreske uprave i podržava odgovornu privredu podsticajima.

Istakla je i značaj smanjenja poreskog opterećanja plata, reforme neporeskih nameta, stimulisanja bezgotovinskih plaćanja, novih oblika rada, sezonskog zapošljavanja, kao i akcija za jačanje svesti, kao što su nagradne igre.

Pejanović je ocenila da je digitalizacija ključ u daljoj borbi sa nelojalnom konkurencijom, da su eFiskalizacija i eFaktura stubovi, a da je bezgotovinsko plaćanje treći stub.

"Srbija ima snažan rast bezgotovinskog plaćanja, ali postoji prostor za unapređenje, dostizanje proseka centralne i istočne Evrope", rekla je ona.

Zbog toga je, kako je dodala, Nacionalna inicijativa za bezgotovinska plaćanja Bolji način, sa partnerima obezbedila subvencije za 25.000 POS terminal za mala i srednja preduzeća.

Ambasadorka Nemačke u Srbiji Anke Konrad ocenila je da siva ekonomija nanosi ogromnu štetu prihodima države, a kroz nelojalnu konkurenciju i nedostatak standard robe i usluga, ali omogućava i eksploataciju ljudi.

Podsetila je da Nemačka pruža kontinuiranu podršku Srbiji u borbi protiv sive ekonomije, posebno kroz podršku bezgotovinskom plaćanju koje je pogodnije za praćenje i transparentnije, ali i smanjuje opterećenje građana i privrede.

Istakla je da je sistemska borba protiv sive ekonomije prekretnica za Vladu Srbije i privredu, ali i bitna za prihvatanje pravnih tekovine EU.

"To je i važan korak ka pristupanju EU", kazala je Konrad.

(Beta, 03.15.2023)